arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бака Драга ће у јануару слиједеће године прославити 106 рођендан

22. септембар 2025.

Преживела Покољ и Олују. Баба Драга, Драгиња Бодловић, девојачко Јакшић, рођена је у Батиновој Коси, селу између Глине и Топуског, на Крстовдан 18.1.1920. године. Мајка Петра јој умире кад је имала 11 година и она преузима бригу о својој млађој браћи и сестри!! Удаје се са 19 год за Павла (Павао) Бодловића и наредне године добијају кћи Марију, моју мајку! Убрзо креће рат и покољ Срба у Хрватској! Она и Деда Павле игром случаја избегавају клање у Глинској цркви, али њен отац Лука и најстарији брат нису! Такође, од ближе родбине на покољ одлазе дедин отац, мајка, сестра! Крију се у шумама Петрове горе, организују отпор, већина без пушака, углавном

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

4. август 2025.

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало „сишла с ума“, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, „беле куле“ (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

3. август 2025.

Када чујем реч „олуја“, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива „да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше“. То нас је управо

Oluja.jpg

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

31. август 2024.

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

Програм обележавања 28. годишњице од страдања српског народа у „Олуји“

1. август 2023.

Поводом 28. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватске војске тзв. “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује конференцију за новинаре у петак, 4. августа, у 11 часова, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнеза Михаила 6/III). Тема конференције: Немамо право на заборав – 28 година од „Олује“ Планирани учесници: • Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица• Наташа Станисављевић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије• Др. Милан Гулић, историчар• Драгана Ђукић, председница Удружења породица „Суза“• чланови породица несталих/погинулих лица у ,,Олуји“ Парастос погинулима служиће се на Дан сјећања у суботу 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Позивамо Вас, да нам

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

30. јануар 2023.

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

Ђурђица Драгаш: Џаба сте певали Скорпионси, нема нам спаса!

7. март 2022.

Mота ми се ових дана по глави рефрен познате песме. Размишљам, шта ли данас раде та „деца сутрашњице“ која су се рађала кад и ова песма?! Колико њих уопште и зна за њу? Колико тридесетогодишњака  препознаје поруку коју су, почетком деведесетих година прошлог века, свету желели да пренесу Скорпионси?! „Take me to the magic of the moment On a glory night Where the children of tomorrow dream away In the wind of change…“ Баш ти тридесетогодишњаци ратују и гину ових дана у Украјини. Није им ни на крај памети песма која је предвиђала да ће „ветар промена“ донети мир, љубав и напредак. Сећају је се, вероватно, само њихови престрављени родитељи.

Саво Штрбац: Злочин у Уздољу – контрадикторност државног интереса

16. јануар 2022.

Уставни суд Републике Хрватске по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и „Пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности „контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје судија са издвојеним мишљењем. Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у саставу од 12 судија, у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије, на седници одржаној 26. октобра  2021. донео је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, Милоша Ћосића, у процедуралном аспекту

Куда води “Пут у непознато”

17. септембар 2021.

У кући Ђуре Јакшића која је у Београду позната као уточиште уметности и уметника, у среду, 15. септембра 2021. године, представљен је документарни филм “Пут у непознато”, аутора Ненада Јуришића. Актери филма су данас одрасли људи, који су током акције“Олуја“ били деца довољно стара да запамте и пренесу свој лични доживљај рата, напуштања кућа и пута на који су кренули не знајући куда ће их одвести. Данас су они високо образовани људи, укључени у друштво и дају огроман допринос у својим струкама и пословним подухватима. Након што је продуцент Драгана Јуришић поздравила присутне, аутор је најавио да ће филм бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја, и истакао:„Циљ

Грубори: Годишњица масакра после „Олује“

29. август 2021.

Најстарија жртва имала је 90 година, а просек година жртава је око 70. Жртве су, или убијене хицем у главу или су живе спаљене. Великодушност победника у рату у Хрватској види се управо на примеру Грубора, где су „победници“ извршили ратни злочин, побивши све које су у том селу затекли 25. августа 1995. и попалили скоро све куће. Четврт века касније, Грубори су још зарасли у коров и не може им се ни прићи. На овај начин Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“ оцењује данашњи долазак хрватских званичника, међу којима и председника Зорана Милановића и министра бранитеља Томе Медведа, на комеморацију у село Груборе, надомак Книна, у коме су хрватски

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

7. август 2021.

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“  ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко  од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало  о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Конзулат Републике Србије: Заборављени погром над српским народом у Хрватској

4. август 2021.

За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине јер је против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника), ангажовано око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране. Народ западне Крајине, њих више од 220.000, у колонама на тракторима и другим пољопривредним возилима, изложен честим нападима хрватских снага креће у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво, наводе у Конзулату Републике Србије. Поставља се питање, зашто овако велико страдање једног православног народа остаје немо пред сведоцима историје? Зашто данас послије масовног егзодуса

Најава: Парастос жртвама тзв. операције Олуја у Београду 05. августа

2. август 2021.

Поводом 26. годишњице, највећег прогона и страдања Срба у Хрватској, у операцији хрватскевојске тзв. “Олуја“, удружење породица несталих и погинулих „Суза“ организује Парастос погинулима који ће бити служен на Дан сјећања, у четвртак, 5. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Драгана Ђукић, председница удружења „СУЗА“

Београд: Отворена спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској

14. мај 2021.

Проблем већ предуго траје, преостали чланови породица умиру, сведоци умиру, врло је важно да се забележе чињенице, каже Драгана Ђукић из Удружења породица погинулих и несталих „Суза“. У центру Београда отворена је Спомен соба страдалим Србима у рату у Хрватској од 1991. до 1995 године, а према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије око 1.600 особа се и после 30 година воде као нестале. Отварању су присуствовали министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић и председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић који су сагласни у оцени да та соба испуњена емоцијама бола и патње, још једном подсећа на сва страдања и

Ђурђица Драгаш: Јесу ли сви Црногорци директори, а Далматинци сналажљиви трговци

13. фебруар 2021.

Сви су Црногорци директори, сви „Косовари“ су продали имања Албанцима за велике паре, сви Херцеговци и Далматинци су сналажљиви трговци, сви Личани потомци партизана који су терорисали београдску буржоазију, а сви Србијанци угрожени у својој земљи баш захваљујући овим претходно поменутим „дођошима“! То смо ми, мали, подељени, често потпуно неспособни да изађемо из тог, тако сувишног, зачараног круга нетрпељивости. Е па да вам кажем… доста ми је тога!!! „Ако буде среће, вратићемо вас назад оним истим тракторима на којима сте дојахали“… Ово је само део коментара који сам на једној друштвеној мрежи недавно добила на текст о Дану примирја чији је наслов, гле ироније, био – Поносна сам што припадам овом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА