arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? (2. део)

14. новембар 2025.

Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић. Пише: Никола Милованчев Још један истакнути словеначки статистичар је давних 50-их година 20. века оценио југословенске демографске губитке Другог светског рата у много већим бројкама од Кочовића и Жерјавића. Био је то др Стане Зримец, који је дуго времена био начелник демографског одељења Статистичког завода Словеније, дакле уједно и демограф по ужој специјалности. Неколико деценија он је тај посао је радио и за Уједињене нације, чак и организовао пописе у Камбоџи, Алжиру, Обали Слоноваче

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

9. новембар 2025.

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Jasenovac spomenik

Истина из земље која није могла да ћути… Због чега то данас побијају и тај број десетоструко умањују?

27. септембар 2025.

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Пише:  Ђорђе Бојанић  Он је као члан комисије за истину о логору у Јасеновцу тврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5 км, али је убрзо онемогућен рад Комисије. Никада није утврђен тачан број страдалих од стране комисије. Процене академика Србољуба Живановића биле су и преко 700.000 страдалих. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89.000 до максимум 130.000 жртава, велико је питање

У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта

25. септембар 2025.

ДОКУМЕНТ О ЈАСЕНОВЦУ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА Пише: Никола Милованчев У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке.”. С обзиром на то да је, пре тога, један од историчара у својем излагању говорио о 100.000 јасеновачких страдалника (проф. И. Голдштајн), јасно је на шта г. Ћулибрк мисли када каже „набацивање жртвама”. Са чуђењем могу да констатујем да се на ове симпозијуме под окриљем наше СПЦ у Загребу (било

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)

12. јануар 2025.

Пошто су усташе убили 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону Дража Михаиловић. Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.000, а да су укупни демографски губици најмање (са одсељенима, нерођеном децом итд.) 2.854.000 особа. Међутим, по Вогелнику је то „минималан износ“, док је

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

30. мај 2024.

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

3. мај 2024.

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни  6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

21. јун 2022.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

28. март 2022.

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон. Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други је у целости, осим вести о одлуци конференције шефова Гестапоа у Бечу о уништењу четничког покрета, посвећен ратним жртвама. Прва страна шифрованог телеграма

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

27. фебруар 2022.

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

Вараждин уочи и за вријеме априлског рата 1941. – успомене Николе С. Радовића

10. фебруар 2022.

Некадашњи официр војске Краљевине Југославије Никола С. Радовић објавио је 1986. у емиграцији своје кратко сјећање на догађаје у Вараждину и сјеверозападној Хрватској уочи и за вриjеме априлског рата 1941. под називом Сећање из Хрватске – рад „пете колоне”. Приредио: Никола Милованчев Ове успомене су драгоцјене јер се у њима освјетљавају догађаји везани за неке познате личности (Дража Михаиловић, генерал Аугуст Марић, Хинко Хенрик Кризман) али и политичко стање и расположење на том простору у то вријеме. То свједочење објављено је у Гласнику Српског историјско-културног друштва „Његош” у Америци, свеска 59, јуни 1986, стр. 60-63.  СЕЋАЊЕ ИЗ ХРВАТСКЕ –  рад „пете колоне” Бурно предратно стање почев од 1938. год. нашој

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

15. октобар 2021.

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности.  Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

ЦЕТИЊЕ ЈЕ МАНАСТИРСКО, А НЕ МАНАСТИР ОД ГРАДА ЦЕТИЊА: Хумористичка представа у Скупштини Цетиња или случај за психијатрију?

13. септембар 2021.

Данас би припадници неког другог народа, који 1895. није још постојао на Цетињу, да присвоје српски православни цетињски манастир Св. Петра. Пише: Никола Милованчев За 14. септембар 2021. је сазвана сједница скупштина града Цетиња, на којој би, по наводима медија, требало да се расправља о „захтјеву за враћање цетињског манастира граду Цетињу“. Уколико се не ради о хумористичкој представи, онда би свакако некога због тога требало послати на психијатријско посматрање. Па није манастир у власништву града Цетиња, већ је Цетињско поље, односно земљиште града на манастирском земљишту! Баш због тога је спор између града и манастира био ријешен склапањем уговора у јануару 1936. године, који је обавезао град да сваке

Никола Милованчев: Шибеник у црвеном делирију – септембар 1943.

8. јул 2021.

Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до 1990. Предговор приређивача Из неколико коментара читалаца на један чланак проф. др. Владислава Сотировића, који је објављен на порталу Јадовно 1941, схватио сам да млади читаоци, посебно у Србији и Републици Српској, мало знају о злочинима почињеним у име Kомунистичке партије Југославије и њеног вође Јосипа Броза у периоду од 1941. до 1945. Зато је посебна задаћа моја и свих нас, чији су очеви и дједови учествовали у партизанском покрету због борбе против окупатора а

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

15. јун 2021.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА