arrow up

О вечитој деци Јасеновца

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.