NDH Архиве - Страница 44 од 131 - Јадовно 1941.

Дејан Ристић: Београд много одговорније од Бањалуке приступа заштити српских националних интереса (ВИДЕО)

26. новембар 2023.

Бањалука нема довољно снажан мотив за сагласје са Београдом. Пише: Душан Ј. Басташић У недавном гостовању Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида из Београда на БН ТВ, водитељ је поставио питање, има ли довољно мудрости, знања, стрпљења у главама српских представника у Босни и Херцеговини. Ристић је изнио свој, како је нагласио, снажан утисак да у појединим ситуацијама када су поједине теме у питању, Београд показује потребну мудрост, стрпљење, државништво и да у том смислу много одговорније приступа заштити српских националних интереса на читавом српском етничком простору. Имајући у виду недавно изражену, снажну подршку Предсједнице Владе читавом тиму Музеја жртава геноцида и одлуци владајуће партије да се Дејан Ристић постави

Јован Ћулибрк: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (ВИДЕО)

25. новембар 2023.

Владика је додао да су најновије процјене и даље дивље и да се крећу између сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада На Другој међународној научној конференцији о медицини у Холокаусту и послије, (WGC- Western Galilee College The Second International Scholars Workshop on Medicine in the Holocaust and Beyond) одржаној од 7-11. маја 2017. године у Галилеји, Израел, Епископ славонски Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац СПЦ, излагао је на тему: „Јеврејски медицински радници: Од учесника у југословенском отпору до историографа холокауста“. Поред осталог, епископ Јован је рекао и слиједеће: „Озлоглашено мјесто у Југославији током рата је концентрациони логор Јасеновац. Непосредно послије рата прве процјене су биле да је

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Шта могу а шта неће моћи научити српски ученици у Хрватској из карте коју им сервира Српскo нaрoднo виjeћe

25. новембар 2023.

Зашто је српским ученицима у Хрватској као додатни материјал зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, од стране Српскoг нaрoднoг виjeћа понуђена ова и оваква карта, јасније може бити само онима који пажљивије прате српско – хрватске односе у сусједној нам држави и већ више од четврт вијека дуг период владавине Милорада Пуповца и њему блиских сарадника тамошњом, бројчано све скромнијом српском националном мањином. Пише: Душан Басташић Српскo нaрoднo виjeћe из Хрватске, изрaдилo je истoриjску кaрту “Изaбрaнa мjeстa сjeћaњa и културe Србa у Хрвaтскoj”, нa кojoj сe, по избору Чедомира Вишњића нaлaзи 110 oдaбрaних мjeстa и спoмeникa, кao и личнoсти и дoгaђaja кojи су oбиљeжили историју и

Владимир Коларић: „ИМЕНА НАША ЗАПАМТИЋЕ ГОСПОД“ – ПОЕЗИЈА ЈЕЛЕНЕ КОВАЧЕВИЋ

24. новембар 2023.

Постоје тако велики ужаси за које не желимо ни да знамо и којих не желимо да се сећамо јер откривају нешто ужасно о човеку. Разумљиво је да и сведоци ужаса и њихови наследници желе ужас да забораве па чак и негирају, а ако је заборав и негирање усклађено са одређеним идеолошким пројектом који га оправдава, све постаје много лакше. Посебно када тај идеолошки пројекат потомцима жели да укине свест да су уопште потомци, а ако и јесу они су то само по крвном, биолошком сродству, које је ваљда мање важно од вере у неку апстрактну идеју која нам обећава светлију будућност. Уверио сам се у неколико наврата како су потомци

Drago Pilsel: Put do Argentine i sreće omogućio mi je moj drug, zapravo moj brat Porfirije, patrijarh srpski

23. новембар 2023.

Ja, unuk jednog ustaše i jednog gestapovca, sin jednog od Pavelićevih ”momaka” u Buenos Airesu, jer odbacih ustaštvo i prigrlih antifašizam, u Argentini, malo kao vodič, malo kao prevoditelj, malo kao neformalni savjetnik Srbina na čelu SPC. Извор: Autograf.hr/Снимак екрана Misli o mom bratu Porfiriju iz Patagonije, mjesto spokojstva Kao što sam najavio prošli tjedan, pišući iz Resistencije, pokrajina Chaco, gdje sam stigao u pratnji patrijarha Porfirija koji je u Argentini boravio u pastoralnoj posjeti od 2. do 10. studenoga (malo kasnije o tomu), ovu kolumnu pišem iz Patagonije, toponim mojeg djetinjstva i rane mladosti, gdje mi žive sestra, njeno peto dijete, sestrična i njena obitelj (koje sada obilazim), iz

Мика Бундало – Бригита Кнежевић

22. новембар 2023.

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља. Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита. Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Убијање Светих Српских Новомученика Јасеновачких

20. новембар 2023.

Пола века смо живели у друштву где је било неморално, и недопустиво, да се стравични изливи нечовештва, на чијем врху је био Јасеновац, ниподаштавају и банализују. Било је „и стида и срама“. Распад људског става према злочинима из Другог светског рата и Јасеновцу, подсетимо, постаје преовлађујућа друштвена чињеница појавом књиге Беспућа повијесне збиљности Фрање Туђмана (1989/1990). Отад се то шири као канцер. Не зна се зашто се ово ради с Јасеновцем, али убрзо ће се знати, прича ми човек који познаје актере. Па и центарфора – епископа Јована (Ћулибрка). Од свих антисрпских процеса који се као убризгани отров шире кроз српско биће демонтажа Јасеновца је најбезобзирније рањавање. Тако се ових

Ћулибрку и Ристићу ближе Јасеновац од Гардоша и Бежаније

17. новембар 2023.

Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском гробљу Гардош и Белановачкој рупи на Бежанијској коси. Прилог који слиједи, објављен је прошле године али га сматрамо актуелним и данас. Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун? Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. Пише: Душан Ј. Басташић У дневном издању новина као и на порталу компаније

Јасеновац на изборима: Ко пориче геноцид над Србима у НДХ

16. новембар 2023.

Најновији догађаји недвосмислено су потврдили оно што се до сада наслућивало: иза кампање смањивања броја српских жртава логора смрти Јасеновац, односно порицања геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској стоје, као локални извршиоци ширег подухвата, Влада републике Србије, њена премијерка Ана Брнабић и председник републике Александар Вучић. Важно је да ту чињеницу уочимо и истакнемо. Пише: Милош Ковић Када су почетком септембра 2021. највећи српски медији – РТС, Политика, Танјуг и други – по први пут, у систематски вођеној кампањи почели да, слично хрватским медијима, умањују број жртава Јасеновца, уз позивање на истраживања београдског Музеја жртава геноцида и хрватских историчара, протестним писмом огласили су се готово сви универзитетски професори који предају историју српског народа

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

15. новембар 2023.

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Морамо бити глас невиних жртава Јасеновца

13. новембар 2023.

Глас стотина хиљада невиних жртава – мушкараца, жена и деце, брутално и сурово убијених током „усташког коначног решења” у злогласној усташкој Независној Држави Хрватској, које је, уз благослов усташког викара и надбискупа геноцида Алојзија Степинца, спроводио усташки фирер поглавник Анте Павелић, завапио нам је са Земље молбом да не буду заборављени, нити да се заборави ко је починио те страшне бестијалне злочине. Ексклузивно за „Политику” Проф. др Гидеон Грајф* Ми, који смо остали, морамо бити њихов глас. Плачимо гласно како би њихов глас могао да се чује по целом свету. Зато су важни филмови, књиге и изложбе. Они би требало да помогну да се злочини почињени у Јасеновцу, Аушвицу и

Пале: Сјећање на цивиле које су усташе убиле у Раковцу 1943. године (ВИДЕО)

13. новембар 2023.

Поводом 80 година од свирепих усташких злочина у Палама се одржава манифестација под називом “Новембар – мјесец дугих ножева”. За четири године Другог свјетског рата убијена је готово четвртина Паљана. Најмасовнији злочин почињен је у новембру 1943. године када је за пет дана убијено 325 Срба из насеља Раковац, Јеловци и околних села, од којих је чак 143 дјеце до 14 година старости. 11. новембра 1943, само у Раковцу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима чак 40 дјеце. Извор: РТРС

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

12. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Младен Диклић о српским костима које је вадио као бригадир из реке Саве

11. новембар 2023.

За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су,

Усташки злочини у Дубичким кречанама

10. новембар 2023.

Ниједна цивилизација никад није дозволила такву беду нити је иједно доба изнедрило такву генерацију морално посрнулих, откад је света. Јово Бијуковић из „каурске” Дубице имао је пре рата четири пећи за добијање креча. У „каурским” брдима (Банија) било је довољно сировине (кречњак, дрво). Пећи су биле смештене три километара изнад Дубице, према Костајници, близу реке Уне. Један од највећих злочинаца кога је изнедрила хрватска нација за време НДХ (1941–1945), Вјекослав Лубурић, звани Макс, основао је у Јасеновцу логор за ликвидирање Срба, Јевреја и Рома, да би нешто касније формирао истурено одељење на кречанама у Дубици. Радници за израду креча слати су из Јасеновца и Старе Градишке. Креч је служио за