arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Zloglasna_bolnica_11b.jpg

Мрачни бездан смрти

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Расписан јавни позив за изградњу Спомен – парка за страдале ученике из Шарговца

Град Бања Лука је 11. новембра расписао Међународни општи јавни конкурс за израду идејног архитектонско-урбанистичког рјешења Меморијала за страдале ученике Шарговца. Спомен-парк ће бити трајно свједочанство једног од најтрагичнијих догађаја из наше историје – злочина над невиним ученицима, почињеног у бањалучком насељу Шарговац 7. фебруара 1942. године. Циљ конкурса је да се добије квалитетно, креативно и снажно идејно рјешење које ће на достојанствен начин обиљежити мјесто страдања, пружити простор за сјећање и молитву, као и за едукативне садржаје који ће младима приближити значај очувања историјског памћења, уз поштовање амбијента школе у којој се злочин догодио. -Ауторима конкурса се даје прилика да креативним и иновативним избором садржаја будућег Спомен-парка дефинишу тренутно

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић – Геноцидна идеологија Хрвата

Књига је представљена на Београдском сајму књига, у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда и Талија издаваштва из Ниша; написана је  и објављена инспирисана речима Јована Дучића да се мора непрестано понављати и ширити истина о ужасном  страдању Срба у НДХ  1941-1945. године. Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске,

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима 

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

Људи, како смо до тога дошли и чему се даље надамо?

Како то да на градском гробљу у Земуну, у главном граду државе Србије са православним хришћанима, крст и молитва за упокојене могу бити мржња према било коме, и како било ко, на заједничком гробљу може полагати право да се на некој парцели не може вршити верски чин људи друге вере? Пише: Гордана Достанић Пратим на сајтовима кривичне пријаве Јеврејске општине Земун против УГ Јадовно 1941. из Бања Луке и њеног председника др Душана Басташића. Читам и трљам очи и питам се како смо до тога дошли. До тога да се кривичном пријавом прети због одржаног помена и постављеног крста над гробницом 6.500 српских мученичких душа, побијених у логору Семлин (Anhaltelager Semlin),

Након две кривичне пријаве Јеврејске општине Земун, спремамо се за правну борбу

Уколико до покретања судског поступка дође, а надамо се да неће, потрудићемо се да докажемо да постављањем православног крста на српској земљи нисмо прекршили нити један закон, како овоземаљски тако и Божји. На Земунском гробљу, у делу где се сахрањују Јевреји, постоји једна гробница са скромним спомеником на којем пише – Жртвама фашизма 1941-1944. СУБНОР. Споменик је подигнут 1957. године и, као и на многим другим местима широм бивше Југославије, ту су годинама одржаване комеморације, полагани венци и држани говори у којима се величала партизанска борба против фашиста и заклињало у братство и јединство. Жртве којих су се сећали биле су безимене. Били су то „борци за слободу“, они који

У Београду одржана промоција књиге „Редни број смрти“

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима. Како другачије да се назову сурова и бестијална убиства деце. Пише: Ђурђица Драгаш Првог новембра 2025, у оквиру Београдског сајма књига, промовисана је једна вредна и важна књига. Удружење Јадовно 1941. из Београда и издавачка кућа Прометеј из Новог Сада издали су, на српском, руском и енглеском језику,  фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16.2.1988. које је у то време експресно повучено из продаје. У књизи су објављена имена и презимена 11.219 – оро козарачке деце које су затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. године Књига необичног изгледа и формата и изузетно

РЕДНИ БРОЈ СМРТИ – Нова књига у издању УГ Јадовно 1941.

Издавачка кућа „Прометеј“ из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје. Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору читаве тадашње НДХ. У књигама су објављена имена и презимена 11 219 козарачке деце које су заклале и затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. год. Промоција овог трокњижја,

Panorama_Veliko_Palanciste.jpg

Ок­то­бар на Ко­за­ри 1942. је био цр­вен од кр­ви

При­је­дор – Уста­шки зло­чин у ко­зар­ском се­лу Ве­ли­ко Па­лан­чи­ште, 22. и 23. ок­то­бра 1942. го­ди­не, ка­да је ли­кви­ди­ра­но ви­ше од 400 ме­шта­на овог и су­сед­них ме­ста, опи­сан је у мно­гим из­ве­шта­ји­ма, књи­га­ма, исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма и све­до­че­њи­ма ма­лог бро­ја пре­жи­ве­лих. Пише: Милан Пилиповић О то­ме, Удру­же­ње „Ја­дов­но 1941” пи­ше: „Ка­да су уста­ше за­вр­ши­ле по­кољ му­шка­ра­ца, по­че­ли су са од­во­ђе­њем гру­па же­не и де­це углав­ном на исту ло­ка­ци­ју, али и у за­се­о­ке зва­не Је­зе­ри­не и оста­ле де­ло­ве бли­же око­ли­не. На­чин кла­ња и уби­ја­ња био је сли­чан, с тим што су мла­ђе же­не и де­вој­ке би­ле пр­во си­ло­ва­не, а за­тим су уби­је­на де­ца ста­вља­на на ма­са­кри­ра­не дој­ке мај­ки, а код де­во­ја­ка, на­кон ди­вљач­ког ижи­вља­ва­ња

Jasenovac spomenik

Шта то беше Јасеновац

Већ дуго у хрватској јавности, појединачно и на скуповима, у медијима и на друштвеним мрежама, упорно кола мантра о логору смрти Јасеновац као стратишту Јевреја, Рома и Хрвата-патриота у НДХ, уз напомену да је тамо било и „случајева злостављања Срба”. Домаће и светске библиотеке и историјски архиви крцати су документованом грађом о страшним злочинима усташа и владе Анте Павелића, подржане католичким клером (Степинац и други), злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, страдалим не само у комплексу логора Јасеновац (120 квадратних километара) већ на целој територији НДХ. Поред јасеновачког комплекса, постојали су и бројни мањи, локални логори: Лепоглава, Јадовно, Винковци и други, као и локални „преки судови” за српски живаљ, по

БАСТАШИЋ: НЕЋЕМО УКЛОНИТИ ЧАСНИ КРСТ НА ГРОБЉУ У ЗЕМУНУ

Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке неће уклонити Часни крст са гробља Гардош у Земуну над масовном гробницом 6.500 убијених Срба у Другом свјетском рату, рекао је предсједник Душан Басташић. БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ Басташић је појаснио за Срну да је Више јавно тужилаштво у Београду, на основу пријаве Јеврејске општине Земун, поднијело двије кривичне пријаве против Удружења и њега због постављања Часног крста. Уколико дође до покретања судског поступка, Басташић је рекао да ће се потрудити да докаже да постављањем православног крста на српској земљи нису прекршили ниједан закон. „Дио Земунског гробља на који се сахрањују Јевреји, по подацима из катастра у које смо имали увид, није у власништву Јеврејске

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?

Поводом тужне годишњице страдање српске дjеце са Козаре, Поткозарjа, Баниjе, Кордуна, Славониjе, Срема и Лике у НДХ 1942.године. У вриjеме Другог свjетског рата, наjвише српског народа страдало jе у НДХ 1942. године у Независноj Држави Хрватскоj. Врхунац, наjмасовниjе страдање, било jе у  jулу мjесецу, са масовним почетком већ мjесеца jуна а траjало jе до мjесеца октобра. Ова констатациjа не умањуjе и не може запоставити на стотине хиљада побиjених младих људи, жена, дjеце и стараца до тога датума, почев од 10 априла 1941. године. Љетњих мjесеци 1942.године, усташко домобранске jединице хрватске и њемачке воjске, отпочеле су и спровеле операциjе чишћења Козаре од тамошњих устаника/партизана углавном српског састава. Пред кољачким поступцима учесника

Слика 3: Оштећена црква Св.Преображења у Црквеном Боку (Фото: Б. Турајлић)

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

У Хашанима одржана манифестација „Ћопићевим стазама дјетињства“ (ВИДЕО)

У Хашанима родном мјесту књижевника Бранка Ћопића одржане су „Ћопићеве стазе дјетињства“. Отворено је новоизграђено позориште за дјецу“ Јежева кућица. Стихове најплодоноснијег писца наше књижевности читали су ученици и књижевници. Најуспјешнији литерарни рад о теми Јежева кућица написала је Ива Панчић ученица Основне школе „Бранко Ћопић“ из Бањалуке. Ове године Фондација је награду „Благодарје“ додијелила Народној библиотеци“ Бранко Ћопић “ из Велике Попине у Грачацу у Хрватској. Фондација „Бранко Ћопић“ и општина Крупа на Уни заједно раде на реализацији пројекта „Башта сљезове боје-Хашани“. На почетку је положен вијенац код пишчеве бисте код спомен-школе „Бранко Ћопић“. Фото: СРНА Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.