NDH Архиве - Страница 101 од 130 - Јадовно 1941.

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

29. јул 2019.

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака. У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић. Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи,

Сандра Благић: Тамо гдје ме језа не обузме од страха, већ од поштовања

26. јул 2019.

Давне 1998. године, први пут у Доњој Градини…Ми као и свака друга дјеца у том узрасту, истрчасмо из аутобуса. Као пси пуштени с ланца, потрчали ка ливади а за нама крену вриска, цика ( не знајући тада, да газимо по костима невино пострадалих). Обишли смо комплекс Доња Градина, сазнавши да су за време НДХ усташе и усташко цијеће направили, стравичан покољ над Србима, Јеврејима, Ромима. Дјетету од 10-11 година тешко је замислити да су од људи правили сапун! Еј, сапун!! Да су жене и дјецу силовали, набијали на нож, копали очи, вадили органе.Да су се такмичили ко ће више убити људи.Да су пили крв, а од очију и ушију правили

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

Потомци као саучесници злочина над својим прецима!

25. јул 2019.

Олаким давањем опроштаја и пристајањем на минимизирање и маргинализовање страдања својих предака, њихови потомци постају посредно саучесници крвника, те пропуштају прилику да науче са киме и колико треба да буду блиски, а шта је то од чега треба да се чувају. Пише: др Марта Мратинковић (клинички психолог) Много пута сам се освједочила да злочини не застаријевају ни стотинама година након што су се догодили. На екс-југословенским просторима било је пуно злочина против човјечности који су олако заборављени. А, као и све друге тајне, и ове налазе начин да нас једном заскоче. Дугови крви – не застаријевају. И пронаћи ће свој начин да се наплате. У својој пракси, ја данас често

ЗА ХОДОЧАСНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ: Поклоничко путовање у Пребиловце (5. август)

25. јул 2019.

Полазак из Србије дан уочи празника Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика Путовање се организује поводом 78. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 29 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 27 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 4 године од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и полагања остатака

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице

У суботу 27. jула 2019. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2019.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

25. јул 2019.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Милан Ружић: Сценарио за хрватски (х)историјски еп

23. јул 2019.

Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо је изречено да је парола „Трећину покрстити, трећину побити, а трећину протерати“ српска мозгарија. Испаде да је Миле Будак био светац који никада ништа лоше није учинио. Кад смо већ код разних будака, Антун Врдољак је човек у чијем филму „Тито“ се ова тврдња промовише. У том филму је све некако хрватски – ревизија историје, прање биографије, „раскринкавање“ Тита и Драже (као да су ова двојица били у сталним договорима), покушај прављења маркетиншки успешног филма,

Нада да ће бити пронађен списак имена 10.000 козарачке дјеце

22. јул 2019.

Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен. ЈасеновацФото: РТРС – Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за „Вечерње новости“. Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у „збрињавању ратне сирочади“ у

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

19. јул 2019.

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

17. јул 2019.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

17. јул 2019.

Хрватска католичка заједница у Њемачкој учествује у релативизацији усташких злочина у Јасеновцу, а њемачке бискупије Римокатоличке цркве мало шта чине да то спријече, произлази из истраживања које је спровео берлински дневник „Тагесцајтунг“. „Тагесцајтунг“ је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“, који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“, преноси „Дојче веле“. У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари. Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског