NATO zločin Архиве - Јадовно 1941.

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

11. април 2022.

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија” није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

Пуцај ако си јунак: Херојска прича о Тибору и „Спартанцима“ с Кошара

28. април 2021.

Тибор Церна, чији су споменик јуна месеца 2017. у Дебељачи код Ковачице открили његова мајка Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, један је од 108 припадника Војске Југославије који су страдали у одбрани рејона карауле Кошаре, када су их 1999. напале удружене снаге терористичке ОВК, регуларне албанске војске и НАТО снага. Он је уз, шесторицу официра, 13 подофицира и 88 војника Војске Југославије, који су у тој крвавој бици са агресором који је имао подршку 24 хеликоптера типа „Апач“, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевних бацача, дао живот да заустави хиљаде албанских војника, да преко Кошара продру у метохијску равницу и Приштински корпус Војске Југославије пресеку на два дела. Бројна су сведочанства о херојству ових људи.

Александар Нећак: Немој цвилети, усправи се и буди ГРАЂАНИН.

18. април 2020.

На вест да је на часу географије за шести разред, емитованом преко РТС 10. априла, предавач приказао НАТО као „војну заједницу чији је циљ решавање спорова између зараћених страна“ и да се ради о мирољубивој организацији која мири и решава спорове, реаговао је Александар Нећак, дугогодишњи председник федерације јеврејских општина Србије. Текст објављен на фејсбук страници удружења Јадовно 1941. објављујемо у целости: Изгледа да се никада нећемо излечити од погубне потребе указивања на озбиљне друштвене проблеме и истовремено не навођења пуних имена и презимена свих у ланцу стваралаца тих проблема. Да ли је могуће да било која погубна историјска лаж буде понуђена младој генерацији на упознавање са њом, на усвајање,

Зашто – филм о НАТО агресији

31. март 2020.

Документарни филм „Зашто“ покушава да нађе одговоре зашто је 17 држава чланица НАТО пакта извршило агресију и бомбардовало Србију у пролеће 1999. године. Том приликом је почињен стравичан геноцид од НАТО авиона из ваздуха, јер су НАТО бомбардери бацали бомбе са осиромашеним уранијумом, који оставља стравичне последице више од 100 година. Овај документарац прати причу, тј. исповест неколико људи који живе у Београду, како су они доживели бомбрдовање Србије 1999. Шта им се дешавало, да ли су били рањени, да ли су ишли у подруме и зашто. Чега су се бојали, да ли су им сметали звукови сирене за ваздушну опасност?… Приказани су снимци из 1999. године, односно како је

Слободан Антонић: Агресију НАТО на Србију на РТС обележавали Сидран и Хаџихафизбеговић

30. март 2020.

Иако емисија РТС-а са Сидраном и Хаџихафизбеговићем није била некоректна, она је готово потпуно промашила контекст. И зато је наљутила публику. Два начина на која је, ових дана, обележена годишњица НАТО напада на СРЈ изазвала су бурну реакцију у јавности. Фонд за хуманитарно право, Наташе Кандић, објавио је 24. марта: „На данашњи дан 1999. почела је систематска акција етничког чишћења и насиља над косовским Албанцима, спроведена од стране оружаних снага српске војске и полиције током НАТО интервенције на СРЈ“. Нагласак код ФХП, као што се види, био је на 24. марту као „почетку систематске акције српске војске“ да „етнички очисти Косово“ – не на отпочињању агресије НАТО на суверену државу,

Саопштење „Удружења ратних ветерана Приштинског корпуса Војске Југославије из Црне Горе – Кошаре 1999“

25. март 2020.

Међу свим нашим херојима, најсјајније блиста подвиг јунака са Кошара, а нарочито нашег саборца, легендарног поручника Пеђе Леовца, а већина нас чланова удружења смо рањени у тим борбама. Пише: Илија Мандић, предсједник Удружења Ми, ветерани са Кошара и Паштрика, из некадашњег Приштинског корпуса ВЈ, се данас са поносом сјећамо наших сабораца који су дали своје животе током НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Битка на Кошарама показала је све најбоље особине које су красиле српског војника и да у нама тече крв косовских мученика, Марка Миљанова, Јола Пилетића, Живојина Мишића, Јанка Вукотића, Радомира Путника и свих других који су кроз вјекове бранили Црну Гору и Србију од разних непријатеља. Наш