
Митровданска битка 1992.
Ја, господине председниче, једино признајем суд српског војника и свог мученичког народа. Само њима полажем рачуне и ником више! Нас су сви оставили. Чекају да падне Невесиње, да се проспе Херцеговина. Пише: Мишо Вујовић Командант „Ви сте тај чувени командант Гушић?”, арогантно му се обратио председник Парламента. „Чуо сам свашта о вама, и доброг и лошег”, наставио је, састављајући густе обрве испод којих је продорним погледом гледао команданта једне од најуспешнијих бригада Војске Републике Српске. Пуковник је стајао у полураскораку, у модро зеленом комбинезону, заврнутих рукава до лаката. Сед, кратко ошишан, правилног, мало избораног лица, украшеног плавим очима, десном руком ослоњен на револвер, подсећао је на Ли Марвина из филма
