arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Милан Ружић

Милан Ружић: Закон о слободи вероисповести ударио и на закон и на слободу вероисповести

Господ се увукао међу народ и покренуо молитве које су заглушиле све оне безбожничке повике и намере. Од свих могућих закона о одузимању нечега, тачније о слободи, а са намером ропства, Црна Гора је решила да себи одузме себе саму. Баш кад су сви били убеђени да се овде не може ништа оцрнити даље од имена и онога што је давно оцрнио онај који је највише мрзео Србе, догодило се и то да се идентитет сасеца у корену како би се стабло српског народа само осушило. Закон о слободи вероисповести ударио је на закон и на слободу вероисповести, па нека не чуди због чега се Црном Гором, право са Ловћена,

Милан Ружић: Колико ти још, свете, српске крви недостаје?

Поново покушај приказивања Срба као силоватеља. Не знам до када ћемо слушати ове приче о себи и не реаговати на њих. Можда је потребно свету написати једно овакво писмо… „Драги свете, или барем ти који се тако зовеш, белосветска злонамерна провинцијо, Шта је мој народ теби икада учинио да се овако односиш према њему? Мора ли мој народ да буде крив за све што се на овој планети дешава? Има ли народа који је мањи, а да су га више оптуживали? Постоји ли рат који је започет, а да га није започела Србија? Имаш ли икакве намере да још некога на овај начин мучиш и проглашаваш Африком, иако је Србија

Милан Ружић: Српски крст

Шта ће остати иза Срба кад нас не буде, требало би да буде оно по чему бисмо морали живети. Не треба да остављамо иза свог народа оно што они који нас затиру желе да оставимо, већ оно што ће пркосити и њима и целом свету, као што је наш народ одувек пркосио. Мислим да је нас Срба рођено много више него било којих других народа, али смо скоро највише и убијани, а са тим се трендом није престало ни до дана данашњег. Замислите само када бисмо сви сишли са кочева, свукли се са бајонета, скинули се са ножева, изашли из пламена, испузили из јама, повадили меткове из кошуља, покупили главе

Милан Ружић: Моја Србија

Продали смо себе за добре паре, али је новац покупио неко други. Стално ме питају зашто се жалим на било шта и због чега приговарам кад сам се родио у земљи која је „просто таква“. Нисам се ја родио у овој земљи. Нисам се ја родио у земљи у којој задњица говори и плаћа се више од дипломе. Не верујем да је држава мог рођења она која саму себе распродаје. Не бих рекао да је моја држава она која љуби чизме које су јој до јуче притискале врат, а ни дан-данас нису од тога одустале. Моја земља није земља ријалити програма, већ тешке реалности. У мојој земљи се од части

Милан Ружић: Писмо Макса Лубурића Виктору Иванчићу

Циљ његовог текста је да забави масу и да одлетује једну или две године под канским палмама Емира Кустурице, па ће после поново напасти некога за кога помисли да преко његових леђа може да се живи, или за кога му нареде У једној од својих заумних олакшица које су резултирале чак и књигом, Виктор Иванчић, бивши уредник и оснивач мртворођеног „Ферал трибјуна“, овога пута је себи дозволио да напише писмо Милана Лукића Емиру Кустурици. Наравно, како се другачије пробити у окружењу које не разуме текстове Иванчића, а не разуме га, јер у њима нема ничег за разумевање, него пљунути на Емира Кустурицу? И на пљувању великог редитеља се његов поход

Милан Ружић: Време за заборав

Дошли смо до тренутка у својој историји у којем се све своди на заборав. Од свега чега бисмо се имали сетити и тиме се поносити, ми се једино увек сетимо да заборавимо. Заборав је од нас начинио идеалне робове и то ће нам бити максимум у овом историјском минимуму нас као народа. Да би се ово променило, максимум мора бити наш минимум. Народ чија свест грца, једино се још једним прстом држи за своју религију. Ми грцамо у подвалама, омаловажавањима, разбраћивању, раскршћавању, расрбљавању и самопорицању. Не видим ништа што би зауставило наш даљи пад, ако даље има, према дну, ако смо већ морал и поштење прележали као што деца прележе

Лучани: Наставак акције „Сачувајмо ћирилицу“

Акцију „Сачувајмо ћирилицу“ основаца из Лучана подржале многе јавне личности значајне за српску културу Акцију „Сачувајмо ћирилицу“ покренули су у Основној школи „Милан Благојевић“ у Лучанима наставник српског језика Моника Ружић и три ученика шестог разреда (Данила Раонић, Магдалена Савић и Ђурђина Матијашевић). У оквиру акције на часовима новинарске секције за сада је израђено 12 плаката са цитатима о ћирилици и сликама старих ћириличних споменика, неколико калиграфских радова по узору на Мирослављево јеванђеље, ћирилични ћилим „Ћирилим“ који представља специфична слова наше азбуке. Хор старијих разреда припремио је песму о ћирилици. Успостављена је сарадња са школама широм Србије. Послате су анкете како би се дошло до податка којим се писмом ученици

Милан Ружић: Срби постају народ без државе

Ми Срби полако постајемо народ без државе. Иза нас и наших ставова не стоји држава, већ нама у леђа дувају промаје којекаквих страна света у политичком и сваком другом смислу. Нема Србина који ће изаћи пред своје сународнике и искрено рећи шта мисли, а да после изговореног не буде назван лажовом. Постоји земља у којој се реч увек и искључиво даје онима који ништа не знају, док наши интелектуалци, а има их још увек, беже и од своје сенке подучени искуством својих претходника који су проговарали, али их више нема или их има, али их нико одавно није видео. Овде се умни људи изгледа поистовећују са умњацима, па јавност мисли

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.