arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

17. септембар 2024.

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Мати Герасима: МОНАШКУ ЗАКЛЕТВУ ДАЛА САМ АМФИЛОХИЈУ

7. јануар 2024.

„Новости“ у манастиру у Доњем Детлаку, код Дервенте, где мати Герасима бдије над светињом (ФОТО/ВИДЕО). Пре него што посеку бадњак са три јака ударца, мештани села Доњи Детлак прилазе му с речима „Помаже Бог, бадњаче“, читају Оченаш и посипају га житом. Ивер, односно „треска“ која је отпала, носи се кући. Верује се да ће, уколико тај комад буде већи, бити бољи и кајмак. Трактором се бадњак носи у цркву Манастира Светог пророка Илије, где га чекају настојатељица, мати Герасима и свештенослужитељ Жељко С. Божић. После службе, мештани се окупљају за свечаном трпезом. Између Оченаша и јела наздрављају, односно, како овде кажу, „дају поштење“ оном до себе – да отпије из

Хрватска: Пресушило језеро – изронила православна светиња

17. октобар 2021.

Површина језера Перућа у Хрватској све се више спушта, а ових дана из воде је извирио део старог православног манастира Драговић из 1395. године, који је 1958, због градње акумулацијског језера и хидроелектране – потопљен. Перућко језеро је ових дана на озбиљно ниском водостају, а из воде израњају камени зидови. Тада је расељено 1500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта, али они који су живи и њихови потомци добро се сећају својих села и прича родитеља. „Моја свекрва је цели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе“, присећа се Марија Цвитковић за Дневник.хр. Перућко језеро је вештачко језеро на реци Цетини,

Титова културна политика и у србским манастирима?

30. август 2021.

Породица вјером није хтјела да преврне па је радије пристала да тужна срца напусти своју Отаџбину (Архимандрит Нићифор Дучић) Ове речи архимандрита Нићифора Дучића односе се на знамениту србску породицу Милорадовић из Херцеговине, која је обновила манастир Житомислић, а потом се, не желећи да изда свету веру Православну, преселила у Русију где су многи њени представници оставили дубок траг и у руској историји. Као што видимо, не само клирици СПЦ, него и многи припадници верујућег србског православног племства, били су стражари на бранику вере. На жалост, данас у Житомислићу и око њега, као да дувају неки други ветрови, као да је нестало духа Милорадовића, не само међу световним људима, него

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Саво Штрбац: ДОЛАЗАК СРБА НА ПОДРУЧЈЕ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ

2. јул 2020.

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV  вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији. Недавно је “Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних новина, из пера новинара Владе Вурушића, објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, којег су у цијелости или дијеловима пренијели и многи медији у региону. Текст и по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које увелико придоносе, својим чињењем и нечињењем,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА