Prelomni psihološki momenat za obračun države sa komunistima dogodio se sredinom 1921. godine kada su izvršeni atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića (bilo je to 29. juna) i ubistvo Milorada Draškovića (21. jul). U prvom slučaju osuđen je Spasoje Stejić koji nije ni poricao svoje učešće u komunističkom pokretu. Veza sa KPJ bila je očigledna i u slučaju ubistva ministra unutrašnjih dela Milorada Draškovića, za šta su optuženi komunisti iz Bijeljine okupljeni oko organizacije ‘Crvena pravda’. Već 1. avgusta 1921. u Skupštini je izglasan Zakon o zaštiti javne bezbednosti i poretka u Kraljevini SHS, kojim je zabranjen rad KPJ, kao i rad komunista u državnim službama. Tri dana kasnije poslanički mandati