Преломни психолошки моменат за обрачун државе са комунистима догодио се средином 1921. године када су извршени атентат на регента Александра Kарађорђевића (било је то 29. јуна) и убиство Милорада Драшковића (21. јул). У првом случају осуђен је Спасоје Стејић који није ни порицао своје учешће у комунистичком покрету. Веза са KПЈ била је очигледна и у случају убиства министра унутрашњих дела Милорада Драшковића, за шта су оптужени комунисти из Бијељине окупљени око организације ‘Црвена правда’. Већ 1. августа 1921. у Скупштини је изгласан Закон о заштити јавне безбедности и поретка у Kраљевини СХС, којим је забрањен рад KПЈ, као и рад комуниста у државним службама. Три дана касније посланички мандати