Kordun Архиве - Страница 2 од 3 - Јадовно 1941.

Проф. др Светозар Ливада: Не знам да ли сањам, да ли се будим, или доиста лудим, али знам да немам завичаја

15. новембар 2023.

Мој завичај и ја живјели смо дуго као рањене звијери. Међутим, ја још вегетирам – друштвено мртав, биолошки жив, на крају пута. Примишље – мој завичај, којег ми одузеше, отеше – би убијено истог дана кад убише цијелу Kрајину, коловоза мјесеца 1995. године. То зову ослобођењем. Ја ослобођење крајева од људи разумијем као хисторијски пораз – злочин. Тим више што нису само побијени и прогнани људи него су разорени сви њихови антропогени садржаји и знамења, да је ту некада давно и скоро живио мукотрпно обични сељачки свијет. Ускоро ће услиједити преноминација топонима уписаних у све географске карте и хисторијске садржаје. Неки већ пола миленија, а неки стољећима. Ономастика је већ добрано затрта. У мојој особној карти не пише да

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

12. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Др Ђуро Затезало: ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

5. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА Јама, бездан, јемурка или звекара познате су ријечи за природне јаме у земљи и јаме – провалије на каменитом терену. Јама је вертикална пукотина или коси канал различите дубине и ширине. У њима превладавају окомите или степенасто положене стране различитих димензија, како на самом улазу тако и у њеној дубини. Величина отвора може бити само толика да се може мјерити с дужином од само једног

У суботу 29. jула 2023. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2023.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 29. jула 2023. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 81 годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. године доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Парохиjу Садиловац чине: Садиловац,

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Објављени први кадрови филма и серије „Олуја“, емотивне сцене леде крв у жилама

1. октобар 2021.

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

2. август 2021.

„Спелеолози“ ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

Св. Јован на Kордуну

20. јануар 2021.

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

24. децембар 2020.

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

21. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља Раковица

Др Ђуро Затезало: Покољ у селу Тоболић на Кордуну

20. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ТОБОЛИЋ О злочину усташа над српским сељацима у селу Тоболићу крај Слуња 2. јуна 1942. године, записао сам кратко свједочанство преживјелих Саве Пјевац, Ђуке Секулић и Милије Алинчић. Њих сам нашао у њиховом опустошеном и још увијек необновљеном селу Тоболићу, 8. маја 1961. године. Сава Пјевац, Тоболић Ране су биле дубоке и велике „Усташе су се биле разишле на све стране по нашем селу и купи ле нас сељаке свуда гдје су кога затекле. Мене и Душана Пјевца ухватиле су код ријеке Суваче. Бјежали смо испред њих колико

Др Ђуро Затезало: Покољ у Горњем Примишљу на Кордуну

19. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ГОРЊЕ ПРИМИШЉЕ Прва и Друга усташка бојна звана „Личка легија” те 10. усташка слуњска бојна, звани мајари, након страховитих злочина што су их починили у Петровој Гори вратили су се преко Kарловца до жељезничке станице Kошаре код Огулина гдје су се искрцали. По наређењу прочелника Оперативног ођељења Главног стана поглавника Анте Павелића, а под заповједништвом потпуковника Анте Мошкова распоредили су се у српска насеља Доње и Горње Примишље и село Тоболић те њихове заселке, 1. јуна 1942. године. Ове усташке снаге потпомогнуте домобранима и оружницима у Примишљу под

Др Ђуро Затезало: Покољ на Кордуну у селу Бегово брдо

18. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН БЕГОВО БРДО У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији начин убиле 137 српских сељака, највише дјеце у старости од 15 година. Највећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када је овим крајем пролазила Павелићева тјелесна бојна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дјеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како

Ђуро Затезало: МУЧИЛИШТЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ

17. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН МУЧИЛИШТЕ У СРПСKОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ГУБИЛИШТЕ МАСОВНИ ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ Мехино Стање је земљиште на граници слуњског и кладушког котара гдје је пред рат 1941. године југославенска војска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске крајем јула и почетком аугуста 1941. године искористили за масовни покољ српског народа с подручја котара Слуња и котара Велика Kладуша. Србе су затварале у Српској православној цркви у Великој Kладуши, тамо их мучили, тукли, везали и одводили над ровове у Мехино Стање гдје су их

Др Ђуро Затезало: Покољи на подручју Слуња и Цетинграда на Кордуну

16. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СЛУЊ – ЦЕТИНГРАД Извадак из „Споменице за жупу Слуњ” Број: 106/944 (страна 95. и 96.) Покољ православаца у Слуњу (тзв. чишћење) „…Kонцем српња 1941. дошао је изненада без икаквог најављивања усташки поручник повратник Витал Баљак са теретним самовозом и неколико стотина пушака (наводно 400), није се јавио нити котарској области, ни усташком стану, ни оружничкој постаји, него је на своју руку почео позивати људе под оружје. Одмах су му се пријавили на услугу Жарко Kовачевић, учитељ из Цетинграда, рођени Слуњанин, који се пар дана прије тога вратио из