arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Брадина: Српска имовина порушена и отета

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

Петар никада неће славити свој 32. рођендан и испричати своју причу, јер је два пута стрељан, једном убијен и вечно жив. Овако почиње текст објављен дан након хапшења 13 особа у Сарајеву и Коњицу због ратних злочина на порталу Al DŽazire, аутора Драгана Бурсаћа, који преносимо у целости: Знате ли ко је Петар Голубовић? То је младић из Коњица. Напунио је 32 године. Узоран је грађанин, стоматолог. Понос оца Ђуре и мајке Власте, чувених професора у коњичкој гимназији. Но, њиме се највише поноси брат му Павле. Две године млађи, свршени правник и референт у мостарском суду. Тог 2. јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц негде

Драгослав Бокан: ПЕТАР И ПАВЛЕ ГОЛУБОВИЋ, БРУТАЛНО УБИЈЕНА СРПЧАД

Један седмогодишњак и један петогодишњак убијени су, немилосрдно, само зато што су били Срби. И зато што су, на основу свих претходних искустава, њихови егзекутори знали да за ово злодело неће бити кажњени. Како се, на крају, и догодило, јер и овај злочин над нама остаде без казне, као и толики други.   Пише: Драгослав Бокан Те ноћи, на прелазу првог у други јул 1992. године, остаће још једна у низу оних страдалних, голготских сцена стварно непојамног српског страдања. Група припадника Интервентног вода Станице јавне безбедности у Коњицу је кренула у убилачки поход, у отмицу читаве породице угледних српских професора коњичке гимназије: Ђуре, његове жене Власте, и њихове дечице, седмогодишњег

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.