arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Брадина: Српска имовина порушена и отета

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

Петар никада неће славити свој 32. рођендан и испричати своју причу, јер је два пута стрељан, једном убијен и вечно жив. Овако почиње текст објављен дан након хапшења 13 особа у Сарајеву и Коњицу због ратних злочина на порталу Al DŽazire, аутора Драгана Бурсаћа, који преносимо у целости: Знате ли ко је Петар Голубовић? То је младић из Коњица. Напунио је 32 године. Узоран је грађанин, стоматолог. Понос оца Ђуре и мајке Власте, чувених професора у коњичкој гимназији. Но, њиме се највише поноси брат му Павле. Две године млађи, свршени правник и референт у мостарском суду. Тог 2. јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц негде

Драгослав Бокан: ПЕТАР И ПАВЛЕ ГОЛУБОВИЋ, БРУТАЛНО УБИЈЕНА СРПЧАД

Један седмогодишњак и један петогодишњак убијени су, немилосрдно, само зато што су били Срби. И зато што су, на основу свих претходних искустава, њихови егзекутори знали да за ово злодело неће бити кажњени. Како се, на крају, и догодило, јер и овај злочин над нама остаде без казне, као и толики други.   Пише: Драгослав Бокан Те ноћи, на прелазу првог у други јул 1992. године, остаће још једна у низу оних страдалних, голготских сцена стварно непојамног српског страдања. Група припадника Интервентног вода Станице јавне безбедности у Коњицу је кренула у убилачки поход, у отмицу читаве породице угледних српских професора коњичке гимназије: Ђуре, његове жене Власте, и њихове дечице, седмогодишњег

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.