arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

N. Jović: Dara u Jasenovcu po drugi put

11. februar 2021.

Posle tačno osam decenija od početka srpskog stradanja u NDH, posle 80 godina punog zaborava i namernog potiskivanja, neko pokušava da vrati Daru u Jasenovac iz koga je upravo izašla. Srpski narod zaista ima brojne vrline, kvalitete i vrednosti, ali kultura sećanja, nažalost, nije jedna od njih, ili makar ne spada u aktivnije kolektivne osobine našeg naroda. Razlozi za to su mnogi i njima se nećemo ovom prilikom baviti, već pozdraviti konačne pozitivne pomake po pitanju buđenja iz opšte amnezije i suočavanja sa svojom (a ne nametnutom) prošlošću putem filmske afirmacije kulture sećanja. Najskoriji i najznačajniji pomak tog tipa jeste upravo film Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“. Scenario je

Miodrag Ilić: Hrvatski logorski „altruizam”

11. februar 2021.

Neorevizionisti istorije u današnjoj Hrvatskoj, sazdanoj na tekovinama tzv. NDH, čine sve što mogu da izvrnu činjenice, da stravične zločine prikažu maltene kao milosrđe i humanost. Kompleks logora Jasenovac (Izvor: Politika) Kriminolozi kažu da je najteže ubiti prvog čoveka, a da su potonja ubistva rutina. Ne zna se ko je počinio prvo ubistvo po osnivanju takozvane Nezavisne države Hrvatske, ali da je „olakšao” masovna zlodela ustaških ubica, na bezbrojnim mestima diljem Hrvatske, Bosne i Hercegovine, nema nikakve sumnje. Poznato je iz mnogih dokumenata da su čak  i Nemci, kreatori programa genocida Jevreja i masovnih likvidacija u nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu, bili zbunjeni bestijalnošću ustaša,  monstruoznim načinima lišavanja života

U Srbiji bi moglo da krene ranije prikazivanje „Dare iz Jasenovca“

10. februar 2021.

Režiser filma „Dara iz Jasenovca“ Predrag Antonijević rekao je da bi prikazivanje ovog ostvarenja u Srbiji moglo da počne i prije 22. aprila kako bi se publika što prije uvjerila da li je to propaganda i da li je u njemu nešto netačno. „Izgleda da ćemo krenuti ranije, zato što bih želeo da se srpska publika uveri o čemu se radi i kakav je film, da proceni da li je kvalitetan, kao i da da li je to propagandni film, da kažu ako misle da je nešto netačno u filmu. Ovo je jedna bitka koja se sad prevazišla film i dobro je da ga svi pogledamo“, rekao je Antonijević. Nakon

Pala odluka: Dara iz Jasenovca nije u trci za Oskara, Aida iz Srebrenice jeste

10. februar 2021.

Američke akademije filmske umetnosti i nauke nije uvrstila naš film u trku za 93. nagradu po redu, u kategoriji za najbolji film van engleskog govornog područja. Među 15 kandidata je zato film Bosne i Hercegovine „Kvo vadis, Aida?“, koji će se za nagradu sa stranog govornog područja boriti sa ostvarenjima Čilea, Danske, Češke, Francuske, Gvatemale, Hongkonga, Irana, Obale Slonovače, Meksika, Norveške, Rumunije, Rusije, Tajvana i Tunisa. Podsetimo, film reditelja Predraga Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ o stradanju Srba u zloglasnom ustaškom logoru izazvao je poslednjih dana mnoge reakcije. Izvor: SPUTNIK

Srbi iz Amerike brane „Daru iz Jasenovca“: Sprečite negiranje genocida nad Srbima

9. februar 2021.

Predstavnici srpske dijaspore u Americi zatražili su da list „Los Anđeles tajms“ ukloni recenziju filma „Dara iz Jasenovca“, režisera Predraga Gage Antonijevića, zbog njenog istorijskog revizionizma i poricanja genocida nad Srbima u NDH. U ime srpske dijaspore, Juliana Pandurević i potpisnici peticije odgovorili su na poricanje genocida nad Srbima u NDH od strane „Los Anđeles tajmsa“ i recenzenta Roberta Abela. „Započinjete optuživanjem filma da ima tanki sloj istorijske stvarnosti koji će „testirati strpljenje čak i najrigoroznijih učenika kulturnih predstava o genocidu“. U ovoj uvodnoj reči sasvim ste jasno istakli svoj dnevni red za ovaj članak; ne da pregledate film na osnovu detaljne analize i procene filma – na šta imate

Saša Lončina: U jednom gradu, hiljadama kilometara udaljenom od potkozarja, svi prisutni gledaju film o stradanju jednog naroda kojem se to stradanje negira… i plaču

8. februar 2021.

Kao neko ko je potomak žrtava Gradine i Jasenovca, prvi put sam mogao gledati ekranizovano ono što sam od mnogih preživjelih i onih koji su imali sreću da izbjegnu to zlo, mogao čuti. I nije nimalo prijatno, ali za otrežnjenje je uvijek najbolja gorka istina, pa ko može da je prihvati.  U uvodnom dijelu filma govori se o narodu u zbijegu, koji nakon ofanzive na Kozaru završava u vozovima za Jasenovac. Жenama i djeci koja ustrašena i svjesna sudbine tiho pjevaju ’’Zasp’o Janko…’’ u vagonima smrti. Baš u tom trenutku imao sam osjećaj kao da cijela bioskopska sala plače. Zamislite, u jednom gradu, hiljadama kilometara udaljenom od potkozarja, svi prisutni

Režiser „Dare iz Jasenovca“: „To je potpuno negiranje genocida“; „Biće tužbe“

8. februar 2021.

Prašina koju je podigao srpski kandidat za Oskara, „Dara iz Jasenovca“, nije se još slegla – a i ne čini se da će tako skoro, bar ako je sudeći po onome što je izjavio režiser filma Predrag Gaga Antonijević. Ovaj film je izazvao ogromne turbulencije na internetu, jer su Srbi i Hrvati još jednom pokušali da se „obračunaju“, ovaj put ocenjivanjem „Dare iz Jasenovca“ na najpopularnijem filmskom portalu, IMDB-u. Zato je i ukinuta mogućnost ocenjivanja, sve do premijere filma u Čikagu, kada je ta opcija vraćena. Portal Serbian Times pisao je o utiscima sa premijere u Čikagu, gde su gledaoci napuštali bioskop i pre kraja, u suzama. Sve je, zapravo,

Gideon Grajf: Ustaše su najveće ubice u istoriji; U Jasenovcu su ubijale lično, svojeručno i iz strasti

7. februar 2021.

Poricanje ustaških zločina u Jasenovcu je ponovno ubijanje već mrtvih žrtava, izjavio je izraelski istoričar Gideon Grajf i istakao da je ovaj koncentracioni logor za Jevreje, Srbe i Rome bio carstvo okrutnosti Nezavisne Države Hrvatske bez presedana. On je tokom video-konferencije o Jasenovcu koju je organizovalo Udruženje Srba u Norveškoj istakao da je kod ljudskih moralnih vrednosti potpuno pregažen u ovom koncentracionom logoru, kao i u nacističkom Aušvicu, prenosi RTRS. Grajf je ukazao da su su ubistva u logoru Jasenovac vremenom postajala sve brutalnija i ekstremnija, zasnovana na principu nečovečnosti i nemilosrdnosti, kako bi se logorašima prouzrokovale što veće patnje. Ovaj ugledni istoričar, navodi RTRS, nazvao je ustaše “najvećim ubicama

Branko Đurica: Pokolj zbog ustaške značke

7. februar 2021.

Znate, gospodine moj, lako je ubiti čoveka… Samokresom ili nožem, svejedno. Ali ubiti malo dijete, tu bih volio da vidim tu gospodu, prave ustaše, govorio je fra Miroslav Filipović. Kad sam nedavno u Srpskom listu pročitao da je u Banjaluci održan pomen Srbima poklanim 1942. oko katoličkog samostana Petrićevac, učinilo mi se da je tim povodom trebalo reći i nešto više od opštepoznatog. Mada je taj ratni zločin bio samo jedan u nezamislivom nizu započetom gotovo odmah po proglašenju Nezavisne države Hrvatske pod okriljem Nemačkog Rajha, ono što ga čini neobičnim jeste sama ličnost njegovog izvršioca, ništa manje shvatljiva od Starčevićeve, Pavelićeve ili Tuđmanove. Naime, po programu Ante Pavelića –

Đurđica Dragaš: Daro, Deso, Jovane…krivi smo! Praštajte!!!

4. februar 2021.

Gledala sam pre nekoliko dana film „Proleće 1941“, koji je, u saradnji sa ambasadom Izraela, emitovan na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Težak, mučan film, jedan od onih koje ne gledate iz dosade, tek da bi prekratili vreme, već iz potrebe da odate poštu žrtvama, da se bar u tih sat-dva podsetite da sloboda, mir i sreća nisu konstantne kategorije. Takvi filmovi vas upozoravaju da zlo lako proklija, da ne treba mnogo da se dojučerašnje komšije i prijatelji pretvore u potkazivače, krvnike i ubice, a udobni i mirni život u pakao iz kojeg nema izlaza. Pratila sam potresnu sudbinu jevrejske porodice i njihovu borbu za život, unapred osuđenu na

Stručnjak za Holokaust: „Dara iz Jasenovca“ nije antihrvatski film

4. februar 2021.

Stručnjak za Holokaust Majkl Berenbaum, stručni savjetnik u filmu „Dara iz Jasenovca“, odbacuje ocjene kritičara Varajetija Džeja Vajsberga da je film antihrvatski i navodi da film nije protiv Hrvata, već da govori o zlu koje su učinili Hrvati. Vajsberg je propustio da uoči da se Hrvati u filmu pojavljuju i kao spasioci u nekim situacijama, ističe Berenbaum. On ukazuje na činjenicu da filmovi o nacističkim zločinima takođe nisu filmovi protiv Nijemaca, već protiv nacista. U intervjuu za sajt Ramas skrin, odgovarajući na pitanja novinara koji je veoma pohvalno ocijenio „Daru iz Jasenovca“, Berenbaum navodi da Vajsberg ima dilemu zašto se snima toliko filmova na temu Holokausta i objašnjava da je

Bojanić: Počeli smo da se oslobađamo decenijskih stega, što dokazuje ,,Dara iz Jasenovca“ i spomenik Stefana Nemanje

4. februar 2021.

Tek sada vidimo koliku snagu imaju ovakvi filmovi poput ”Dare iz Jasenovca” oni su veoma važni za negovanje kulture sećanja na srpska stradanja. Konačno smo se oslobodili tih ludačkih stega lažnog ,,bratstva i jedinstva“. Suprotno ovakvim filmovima koji imaju snažan uticaj su komunistički-partizanski filmovi koji su imali cilj da jačaju kult Tita, da uzdignu samo jedan pokret i da ponize regularnu srpsku vojsku u Otadžbini. Od tog otrova ni danas ne možemo da se rasvestimo i otreznimo. Svakako, to su bili vrhunski filmovi sa dosta uloženog novca, znao je Tito koliko je značajna filmska industrija i kakav uticaj ima na omladinu. Svi se sećamo tih filmova, koji se i danas

Najpoznatiji filmski sajt ukinuo ocenjivanje filma „Dara iz Jasenovca”

3. februar 2021.

Najpoznatiji filmski sajt IMDB uklonio je mogućnost ocenjivanja filma „Dara iz Jasenovca”, reditelja Predraga Gage Antonijevića, a ne prikazuje više ni  njegovu ocenu koja je pre toga bila iznad devet. Razlozi ovog poteza nisu poznati, ali se može naslutiti da je povod bio svojevrsni rat ocenama između srpskih i hrvatskih korisnika i to sve nakon kritike u američkom magazinu „Varajeti” gde je ovaj film označen kao srpska propaganda. Odmah po objavljivanju kritike, na IMDB-u ostvarenje je dobilo niz negativnih komentara i loših ocena što je izazvalo obračun na društvenim mrežama gde su pojedini Srbi pozvali sunarodnike da film ocene što bolje da bi pobedili Hrvate koji mu namerno daju najnižu

Mihailo Medenica

Mihailo Medenica: „Dara iz Jasenovca“…

1. februar 2021.

„Dara iz Jasenovca” je više od filma i zaista nema ničeg besmislenijeg i sramotnijeg nego da se u sred Srbije vodi polemika za i protiv njega?! Svaki spomen Jasenovca, slovo i reč o njemu – moraju biti spomen, slovo i reč svakog od nas, jer Srbije je više pod zemljom negoli na njoj, i ko god kaže da tišini moramo ostaviti ono pod zemljom taj nad njom živi bedni zaborav… Jednostavno, dok ne slavimo stradanja – stradaćemo u „slavi“… Kad kažem da moramo slaviti stradanja naravno da ne mislim na vašarenje kostiju već da jednom za svagda budemo načisto koliko je nevine srpske krvi proliveno samo zato što je –

Gideon Grajf: Vrhunac ustaških zlodela predstavljaju koncentracioni logori za decu

31. januar 2021.

Logori u kojima su deca izgladnjivana do smrti tipičan su ustaški izum, koji potvrđuje najmonstruozniji, neponovljiv zločin, rekao Gideon Grajf. Profesor dr Gideon Grajf izjavio je da Jasenovac predstavljao „balkanski Aušvic“, te da su ustaše, za razliku od Nemaca, uživale u ubijanju. Izraelski istoričar je u svojoj studiji nabrojao 57 načina na koje su ustaše ubijale ljude. „Uz poklič „Za dom spremni“, ustaše su svoje žrtve, pre svih Srbe, davile u Savi, trovale cijanidom, topile u sapun, ubijale čekićem, maljem, vešale ih, čupale im grkljane, odsecale testise, vadile im delove utrobe, ubijale trudnice strujom… Dečije glave razbijali su o zidove“, naveo je Grajf u intervjuu za Večernje novosti. Grajf ističe

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA