јасеновац Архиве - Страница 41 од 81 - Јадовно 1941.

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

6. новембар 2021.

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

2. новембар 2021.

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

2. новембар 2021.

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

Басташић: Хебранг својим лажима поново убија жртве у Шарановој јами

31. октобар 2021.

На изјаву високо позиционираног члана владајућег ХДЗ-а и некадашњег сарадника Фрање Туђмана и министра здравља и одбране Андрије Хебранга у којој крашке јаме у којима су током Независне Државе Хрватске убијани Срби и Јевреји назива фантомским, реаговао је Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Није први пут да Андрија Хебранг тврди да у Јасеновцу људи нису убијани већ спашавани и да је то гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба. Осокољен плимом неоусташтва у хрватском друштву, сада иде и даље па по први пут бесрамно негира и злочине хрватских усташа над Србима и Јеврејима почињене у Велебитским јамама – каже Басташић. Шаранова јама, једна од 32 крашке

Хрватска: Уместо Комисије за дијалог са СПЦ и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостављена Бискупска комисија за екуменизам

30. октобар 2021.

Наведена Бискупска комисија имаће задатак редовних сусрета Хрватске бискупске конференције са епископима СПЦ у Хрватској, као и са представницима Синода СПЦ. У понедељак 25. октобра ове године у Бискупском дому у Пожеги Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован састао се са Његовом Преузвишеношћу монс. др Антуном Шкворчевићем, Бискупом Пожешким и предсједником Бискупске комисије Хрватске бискупске конференције за екуменизам. Бискуп Шкворчевић том приликом је упознао владику Јована о одлукама са засиједања ХБК од 19. до 21. октобра ове године, да умјесто Бискупске комисије за дијалог са Српском Православном Црквом и Вијећа за екуменизам и међурелигијски дијалог успостави Бискупску комисију за екуменизам на чијем ће челу бити монс. др Антун Шкворчевић, Бискуп

Штокхолмски синдром представља озбиљан психо-социјални поремећај. Kада је настао и шта представља?

29. октобар 2021.

Штокхолмски синдром дефинише се као наизглед тешко схватљива појава зближавања, развијања одређених осећања, па чак и специфичног облика љубави између жртве и агресора. Термин је промовисао Нилс Бејерот, шведски психијатар и криминолог, након неуспеле пљачке банке 1973. године у граду по којем је појава добила име. Инспирацију и подстрек за даља истраживања пружили су му случајеви емоционалног везивања талаца за сопствене отмичаре, које се, између осталог, манифестовало оправдавањем њихових поступака и одбијањем сведочења и сарадње са полицијом након ослобађања из заточеништва. Ово, наизглед необјашњиво, психичко савезништво психијатри и криминолози објашњавају урођеном потребом развијања специфичног механизма преживљавања у условима егзистенцијалне угрожености. Осим код талачких ситуација, примери синдрома појављују се у пракси

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

26. октобар 2021.

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

25. октобар 2021.

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Јасеновац није политичко средство, већ стратиште Срба

16. октобар 2021.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је скандалозан и понижавајући, и са људског и са политичког становишта, предлог председника СДА Бакира Изетбеговића да у „закону о забрани негирања геноцида у Сребреници“, који је наметнуо Валентин Инцко, буду уграђени и амандмани који би се односили на Јасеновац. „Понижавајући је, јер је то покушај трговине стратиштима, изједначавања злочина, као и коришћења највећег стратишта српског народа икада у приземне политичке сврхе“, истакао је Додик, преноси РТРС. Он је оценио да би Изетбеговић „да нас подмити амандманом у који би требало да стане пола милиона убијених Срба, не би ли ми прихватили да се на неким другим местима дешавало шта се

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

15. октобар 2021.

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности. Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Емисија Вече преко Дрине – Никола Жутић и Душан Басташић (ВИДЕО)

14. октобар 2021.

Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји култ сјећања ? У трећој емисија из серијала ,,Вече преко Дрине“‘ између осталог говоримо: Да ли је НДХ наставак Бановине Хрватске? Како настаје Мачекова Бановина? Ко формира усташе? Ко стоји иза НДХ? Ко је заиста и са којом намјером направио систем логора Госпић, Јасеновац и Градишка? Каква је улога католичке цркве у овим догађајима? Да ли се још током рата у самој НДХ знало и писало о ужасима Покоља? Због чега се о томе није причало у другој Југославији? Зашто не постоји

Комшић у Шведској понижава Роме, да би сатанизовао Србе

13. октобар 2021.

Муслимански чланови Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић на вечери коју је организовао Стефан Лофвен, премијер Шведске за земље учеснице Међународног форума о Холокаусту који се одржава сутра у Малмеу, наглашено је порекао геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској. Пошто је главна намјера да се убиства ратних заробљеника 1995. године у Сребреници никако не ставе у раван са Покољем, односно злочином геноцида над Српским народом у Другом свјетском рату, Жељко Комшић то назива „злочинима“. И то како слиједи (цитирамо): „Подсјетио је да је геноцид почињен над Јеврејима, током постојања квисилншке Независне Државе Хрватске, као и злочини почињени над Србима и Ромима, али и бројним политичким противницима тог режима, оставио

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину

12. октобар 2021.

Књига Јелене Ковачевић „Страдање“ једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске. Пише: Слађана Илић Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој – из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) – враћају се и припадници средње

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест