arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх

Милан Басташић: У логору Јасеновац

13. фебруар 2026.

Послије једног доручка, пробраше између нас приличан број дјеце и кажу да идемо градити “насип”. Постројише нас, вичући на нас да се журимо: „Трк, трк”! Напомена: Са непуних дванаест година Милан Басташић је крајем септембра 1942. године, уз одрасле мушкарце са Котара Грубишно Поље, у марвеном вагону одвежен у логор Јасеновац. Бог га погледао па се након два мјесеца, болестан од тифуса вратио кући. У Јасеновцу је радио и на изградњи насипа. Сустигосмо колону одраслих, који су ишли испред нас. Ускоро улазимо у некакав пут, блато, у правом смислу ријечи, до кољена. Усташе иду по насипу и стално нас пожурују: „Трк, трк”. Некима остају ципеле у блату, некима испадне каква

У Јасеновцу су Јевреји имали у својим рукама целокупну интерну управу

13. фебруар 2026.

Записник објављен у књизи „УСТАШКА ЗВЕРСТВА – Зборник докумената (1941–1942)“ у издању Архива Војводине и саиздаваштву са Епархијом бачком и Архивом Републике Српске. Приредио Милан Кољанин. Нови Сад, 2020. ЕНГЛИСХ ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА 9 БИВШИХ ЗАТОЧЕНИКА О СТАЊУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ ДАТА 15. АПРИЛА 1942. У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ У ИМЕ ГРУПЕ 13 ОСЛОБОЂЕНИХ ИЗ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ. (538) ЗАПИСНИК од 15 априла 1942 г. САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. Нас тринаест бивших заточеника у усташком логору у Јасеновцу, који смо на 31. марта о. г. пуштени на слободу, молимо да записнички заведете једну нашу констатацију, као надопуну нашим изјавама, које смо дали у наше појединачне

АНДРИЈА АРТУКОВИЋ – ХРВАТСКИ АЈХМАН

12. фебруар 2026.

САД су средином фебруара 1986. године изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/. Артуковић, један од највећих злочинаца, десна рука поглавника Анте Павелића, ухапшен је у САД 14. новембра 1984. године, а изручен властима тадашње Југославије тек у 12. фебруара 1986. године. Тадашње југословенске власти судиле су му само за појединачне случајеве убиства, али не и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што се и данас сматра фарсом и покушајем да се, у име братства и јединства, сакрије суштина усташких злочина. КОРИСНИК „ПАЦОВСКИХ КАНАЛА“ Артуковић, министар полиције у усташкој НДХ ухапшен је у Лос Анђелесу, пошто је у САД живио од 1948.

Грајф, Срби и сећање на геноцид

12. фебруар 2026.

Нико нема право да сакрије истину о геноциду у Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата ако заиста бринемо о будућности сопственог народа, како се кошмари прошлости не би поново обликовали као судбинска реалност. Хвала господину Гидеону Грајфу који нас је на то подсетио. Господин Гидеон Грајф, знаменити израелски историчар (рођен 1951. године, у Тел Авиву), који се већим делом своје истраживачке делатности бавио питањем нацистичког уништења јеврејског народа у Другом светском рату, дао је важан научни допринос у проучавању немачког концентрационог логора Аушвиц-Биркенау. Стицајем околности, као већ афирмисан стручњак, упознао се са системом логора Јасеновац где је вршена физичка елиминација Срба, Јевреја и Рома, у Независној држави Хрватској,

Избегнимо будуће неспоразуме и дискриминацију српског народа

11. фебруар 2026.

Како се ради о ауторима професионалцима, запосленим у Меморијалном центру Старо сајмиште, тешко је објаснити нетачности, које трају 82 године. Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ 11000 БЕОГРАД – Влајковићева 2             У циљу неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора Старо сајмиште – Меморијални центар „Старо сајмиште” је основан са циљем да обавља послове прикупљања, сређивања, чувања, излагања, одржавања и коришћења, стручне обраде, истраживања и презентовања музејских, архивских и филмских докумената и предмета, да се стара о њиховом коришћењу за музејске, образовно-васпитне, научноистраживачке и издавачке послове, као и за манифестације и акције неговања сећања на жртве „Јеврејског логора Земун” (08.12.1941.-10.05.1942), „Прихватног логора Земун” (10.05.1942.-17.04.1944) и „Јеврејског пролазног логора Београд – Топовске

Помен

Милан Жутковић: ЈАСЕНОВАЦ

10. фебруар 2026.

Јасеновац није само гробље. Он је опомена. И док га памтимо мученици живе. А кад га заборавимо, ми смо мртви. ЈАСЕНОВАЦ где је човек престао, а мученик почео Није то место, то је рана што стоји усправно. Ту земља више не прима кишу, него сузе које никад нису пресушиле. Ту је тишина гласнија од сваког крика, а трава зна имена пре него што их људи науче. Свако зрно праха је нечије „мајко“, сваки камен – прекинута молитва. Овде су деца престала да расту, а небо се спустило да их покрије. Овде су мајке училе како се умире стојећи, а очеви како се ћути да се не изда вера. Јасеновац није прошлост. Он је дан

сисак.јпг

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

7. фебруар 2026.

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Адвокатска канцеларија Радић: Нетачни подаци на изложби „Прихватни логор Земун 1942-1944“

6. фебруар 2026.

Предлажемо да се уместо „Јеврејског гробља“ стави „Српско православно гробље у Земуну“, како је то констатовала Државна комисија у Записнику састављеном 6. децембра 1944. Иако није отворена за посетиоце, захваљујући разумевању руководства Центра, јуче (3. 2. 2026) нам је омогућен обилазак Изложбе „Прихватни логор Земун 1942–1944“ у Централној кули Меморијалног центра „Старо сајмиште“, аутора поставке др Милана Кољанина и Асје Драча Мунтеан. Било би корисно да се што већи број људи суочи са немачким и хрватским злочинима почињеним над логорашима „Јеврејског логора Земун“ (8.12.1941– 10.5.1942) и логорашима „Прихватног логора Земун“ (10.5.1942–17.4.1944), као и да сазнају за Српско православно гробље у Земуну где је сахрањено 6.500 жртава из „Прихватног логора Земун“. Поменути логори, као и Српско православно

ДОКУМЕНТ ИЗ АРХИВА ВОЈВОДИНЕ: Свједочење о усташким звјерствима у Херцеговини

2. фебруар 2026.

Архив Војводине је 2020. године објавио веома вредну књигу под називом ”Усташка зверства: зборник докумената (1941–1942)”. ЕНГЛИСХ У овом зборнику је објављено 165 одабраних докумената и 63 фотографије, заједно са исцрпним и корисним уводним текстовима и објашњењима. Приређивач зборника је наш угледни историчар др Милан Кољанин. Документи објављени у зборнику су део досијеа немачког окупационог Заповедника полиције безбедности и службе безбедности у Београду. Досије се налази у саставу фонда Архива Војводине Ф.562, Лични фонд Славка Одића (1915–2006), 1909–1983, у коме се чува део заоставшине овог носиоца Партизанске споменице 1941, обавештајца, дипломате и публицисте. Сам досије се претежно састоји од докумената на немачком језику, насталих током 1941. и 1942. године, а

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

КАЈАЊЕ  И  ПРАШТАЊЕ или ШТА ЧЕКА НАРОДНА СКУПШТИНА Р. СРБИЈЕ

30. јануар 2026.

Ево три дана је прошло од обиљежавања Дана страдања јеврејског народа. Пише: Чанковић Дане Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација бр. А/РЕС/60/7 из 2005. године, 27. јануар је установљен као Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тај датум је изабран зато што су 27. јануара 1945. године снаге Црвене армије, под командом Ивана Степановича Коњева, ослободиле концентрациони логор Аушвиц-Биркенау (Освјенћим) и спасиле преживеле затворенике. И никад није превише сећати се катастрофалног и застрашујућег страдања јеврејског народа, па да се то чини и сваки дан. Тим пре  што се ситуација у свету компликује до те мере да се ништа не може искључити, па ни разарање Израела као државе. Народна скупштина Р. Србије обиљежила је

Милош Кордић

Подсећање на крвави усташки злочин у банијском селу Комоговини, 26. јануара 1942. године

26. јануар 2026.

Пише: Милош Кордић Двадесет и шестог јануара годишњица је страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Банији, у Хрватској. Тог су дана усташки зликовци из Петриње, по високом снегу, љутој зими, упали у село, са севера, из правца села Јошавице (у петрињској општини, такође настањеној Србима), и побили 118 житеља Комоговине и околних села. Два-три дана раније усташе су пљачкале и палиле куће и убијале све што се кретало по Јошавици и другим српским селима која су им пре Јошавице била на путу ка Комоговини, циљу њиховог крволочног похода. Комоговина је била једно од најпознатијих устаничких села на Банији. Село се у историјским књигама први пут

ЈАСНА ПОПОВИЋ: МАТЕМАТИКА ГЕНОЦИДА

26. јануар 2026.

Пре неколико година згрозила ме је лекција у синовљевом уџбенику за историју у којој је писало да је било екстремно забавно да вас као малог дечака отму од родитеља и подвргну тортури која ће од вас касније створити елитне убице! Свог народа, наравно! Само годину пре тога, скромно, у једном пасусу писало је да су Срби дошли на територију данашњег Косова  одатле отерали, пазите сад – староседеоце Албанце! Дакле, староседеоце који ће се на националној мапи Европе појавити тек 11 векова касније. Те исте Албанце, по нашем (по бисерима) познатом аутору, Миахљчићу, поразио је још Цар Душан, а на Маричкој бици, која је, као што знамо, скупо коштала српску државу,

Мали логораши пред камерама - Јастребарско

Преживјела дјеца у логору Јастребарско

26. јануар 2026.

Дјелимични спискови умрле, колонизоване и преживјеле дјеце која су прошла кроз усташки логор за српску дјецу Јастребарско. Ако посједујете податке и имена за особе које се не налазе на овим списковима, молимо Вас да нас контактирате на нашу емаил адресу те нам доставите имена која ћемо уписати у базу података. Јавите нам се на: [email protected] СПИСАК  ПРЕКО 1300 ДЕЦЕ КОЈА СУ ПРЕЖИВЕЛА ЈАСТРЕБАРСКО (ЗА КОЈУ НЕМА ПОДАТАКА О СМРТИ ИЛИ КОЛОНИЗАЦИЈИ), САЧИЊЕН НА ОСНОВУ ГРАЂЕ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ДРАГОЈА ЛУКИЋА И ДОПУЊЕНИ ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ КОЈУ ПОСЈЕДУЈЕМО И ПОДАЦИМА КОЈЕ СУ УДРУЖЕЊУ ЈАСТРЕБАРСКО 1942 ДОСТАВИЛЕ ПОРОДИЦЕ ДЈЕЦЕ ЛОГОРАША) Алексић Петра и Јоване Владо, 1930. Алексић Петра и Јоване Милош, 1939. С. Градишка-

Зборник радова „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

19. јануар 2026.

Крајем јануара 2018. године изашао је из штампе зборник радова „Правни поредак независне Државе Хрватске“ (ур. Борис Беговић, Зоран Мирковић) који су презентовани 30. марта 2017. године на конференцији на Правном факултету Универзитета у Београду.  Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи на конференцији у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава. У раду конференције су учествовали и председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Извод из предговора Зборника: “Историја Независне Државе Хрватске (НДХ), па тиме и правна историја те творевине, сагледавала се

ДУШКО МУЖДЕКА: У ВЛАОВИЋА НЕМА ТКО ДА ОРЕ

16. јануар 2026.

Књига евоцира страдање Срба 1941. године. Аутор кроз потресну причу, поткрепљену аутентичним догађајима и личностима, говори о масакру над српским становништвом у Независној Држави Хрватској који је прерастао у највећи злочин геноцида. Душко Муждека, српски хуманиста, књижевник, правник, рођен је 1920. године у Глини, Банија, а умро у Београду 2008. године. Правни факултет уписао је у Загребу. Међутим, 1941. године, усташе су га заједно са породицом и другим Србима депортовале у логор Цапраг у Хрватској. По изласку из логора, преселио се у Београд и 1944. године учествовао у борбама на Сремском фронту. Правни факултет завршио је у Београду. У периоду Информбироа провео је две године као заточеник на Голом отоку. Последњу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА