Mnogo čega je bilo, pa ga više nema; niti za mnogo šta od toga što je bilo na zemlji svedočanstava više ima.   Ljudi, prepuštajući se zlu, brišu tragove postojanja onoga što im nije po volji, a onda nastoje da obrišu i tragove takvog svog rušilaštva. Nikada nijedni tragovi, bez pokajanja i oprosta, ne mogu se obrisati. Mogu se prikriti na zemlji, ali ostaju vidni na nebu. A potrebno je da oni budu vidni i na zemlji, da bi ljude u potonjem vremenu opominjali, da i oni sami ne bi postali rušitelji i uništitelji. Jer, na zemlji čovek sudbinu svoju za večnost gradi. Dubrovnik, grad srpskog imena, nekada je bio