Много чега је било, па га више нема; нити за много шта од тога што је било на земљи сведочанстава више има.   Људи, препуштајући се злу, бришу трагове постојања онога што им није по вољи, а онда настоје да обришу и трагове таквог свог рушилаштва. Никада ниједни трагови, без покајања и опроста, не могу се обрисати. Могу се прикрити на земљи, али остају видни на небу. А потребно је да они буду видни и на земљи, да би људе у потоњем времену опомињали, да и они сами не би постали рушитељи и уништитељи. Јер, на земљи човек судбину своју за вечност гради. Дубровник, град српског имена, некада је био