Јадовно Архиве - Страница 19 од 97 - Јадовно 1941.

АРХИТЕКТА ПОКОЉА НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА

19. мај 2024.

Ужасне размјере покоља на подручју гдје је НДХ имала потпуну власт најбоље се виде у Мостару, гдје је од априла до октобра 1941. године број Срба са 5.000 пао на 852. Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић прописао је 13. маја 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено два милиона Срба, десетине хиљада Јевреја и Рома и отворен пут за геноцид над њима. НА ПОЧЕТКУ РАТА У НДХ ЖИВЈЕЛО 1.848.000 СРБА Та наредба је била правни основ хрватских усташких власти за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Убрзо је отворен концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани, бацани

Свештеник Стеван Стефановић: Јасеновац Геноцид над Србима 1941 – 1945 (Други део)

16. мај 2024.

Шта је то што натера једног обичног, цивилизованог Европљанина да начини такве злочине какве су Британци вршили у Индији, досељеници у Америку над америчким аутохтоним становницима, Северноамеричким Индијанцима, Белгијанци у Конгу или Хрвати у НДХ над Србима, посебно у Јасеновцу? Док смо се ми делили на партизане и четнике, Хрвати су имали посебну врсту каме, ножа, коју су називали србосек, и која је служила искључиво за убијање Срба, без обзира да ли су комунисти или припадници регуларне, краљеве војске. Данас, на хрватској националној телевизији адмирал Давор Домазет говори јавно да Хрватском краљевству припадају Бока Которска, црногорско приморје до Улциња, читава Босна и Херцеговина, Срем, Бачка и делови Баната, наша држава

Летак – Јадовно 1941.

16. мај 2024.

АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА Овај пројекат удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, летак/флајер на српском језику али и на седам страних језика, много значи за објелодањивање истине о Покољу а посебно о Геноциду почињеном од стране хрватских усташа и других оружаних формација Независне Државе Хрватске, над Србима на подручју Теслиног Смиљана. Кликом на неку од насловних фотографија испод овог текста, отвориће Вам се посебна страница са летком/флајером на одабраном језику. Догодине на Јадовну! Преузмите летак у PDF формату на језику који одаберете Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

14. мај 2024.

Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

13. мај 2024.

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

О Јасеновцу, Горан Киковић: Злочин којег су се грозили и нацисти!

13. мај 2024.

Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту… нијесу дјело заведених илиизманипулисаних људи. То је производ државне политике НДХ и напора цијеле те државе да физички истријеби српски народ. Пише: Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори Јасеновац. Једино мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и њемачки нацисти згражавали. Једино мјесто у нацистичкој Европи гдје су постојали специјални логори за погром дјеце. Едмунд Глез фон Хостенау (1882- 1946), највиши Хитлеров војниизасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он мора да

Злочини усташа Независне Државе Хрватске на подручју котара Двор на Уни (1)

12. мај 2024.

Посљедњих година, а и деценија, све чешће се расправља, пише и полемише о томе колико су народа усташе Независне Државе Хрватске побиле у концентрационом логору Јасеновац. Не улазећи у расправу о бројкама које су једнима 30.000, другима 83.000, трећима од 500.000 до 600.000, четвртима 700.000, мени је, откад знам за тај логор, а посебно од времена кад сам се нешто и бавио њиме и око њега, једина бројка била и остала: 700.000 убијених! А одавно сам свјестан чињенице да се тачан број жртава Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије никад неће и, вјероватно, више и не може утврдити. Посебно кад су у питању српске жртве. Или може, а некоме

Света Петка и Срби у Пламену

7. мај 2024.

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у своjоj збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватскоj. Из поменуте књиге овом приликом одабрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборави – на такав заборав немами право ни због пиjетета према невиним жртвама. Јутрос су жене подраниле. Око цркве Свете Петке на Коларићу чекаjу с храном у кошарама. Биjеле се рокље и повезаче. Ту jе и понека дjевоjчица жутим рупцем подбрађена. Хрватски воjници поручуjу да ће натпоручник о свему одлучити. Ромиња прољетна кишица. Ниски сиво црни облаци журе према Дебелоj коси. Из Вргинмоста у Воjнић зуjе талиjански тенкови и

Сељаци копаjу своjе гробове пре убиjања.

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

6. мај 2024.

Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма, па даље. Миле-Милић Абрамовић, водник стожерне сатниjе 1. усташке боjне, 8. усташког здруга: “Ја сам за вриjеме Југославиjе припадао ХСС-и у коjоj сам био све до 1941. године. Приликом капитулациjе Југославиjе jа сам био код своjе куће у селу Корана (Српски Благаj) опћина Цвиjановић Брдо, котар Слуњ. Одмах успоставом НДХ, травња 1941. ступио сам у усташку организациjу, коjом jе руководио млинар Јосо Пауновић. Мjесеца свибња 1941. на дан Св. Ђурђа ми смо се организирали за купљење Срба по Вељуну, Вељунскоj Глини, Црном Врелу и Полоjу, те осталим српским засеоцима Вељуна. На исти дан наоружали смо се у Благаjу у jачини

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

3. мај 2024.

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни 6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени

Јован Мирић: Сахрањивање сапуна

2. мај 2024.

Kад је Раде донео комад сапуна, баба-Јела му га је одмах, унезвереног погледа, отела из руке, решена да га пошто-пото сахрани. За баба-Јелу су укућани, а богами и неке комшије, већ од јуна 1942. године почели да мисле како се „смеће с ума“. Постала је ћутљива, почела је да заборавља, да се осамљује, и често је имала некако чудан израз лица… Нико није знао шта премишља у својој глави. Али од када јој је унук Раде, скојевац, пролећа 1946. године, донео из задружног дома комад сапуна за рубље, укућани су отворено у лице почели да јој говоре да је полудела. Баба-Јела је тада, наиме, шчепала тај сапун из унукове руке

Милош Ковић: Геноцидна резолуција

1. мај 2024.

Предлог резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о „Међународном дану сећања на геноцид у Сребреници 1995. године“ изнова нас је подсетио на то да се геноцид не може ни сакрити нити прећутати. Покушавајте да заборавите, окрећите главу на другу страну, учите своју децу да се окрену будућности. Они који су геноцид починили, или њихови потомци, доћи ће по вас. На крају ће себе прогласити жртвама а вас – џелатима. Злочин, једноставно, не да мира ономе ко га изврши. Тако је и са геноцидом. Он је опсесивна тема нација које су ову резолуцију предложиле – Американаца, Немаца па и, на балканском микро-плану, Бошњака и Албанаца. Хрвати се овом приликом, за дивно чудо,

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

30. април 2024.

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. „оћерали наше“. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад „оћераних“ жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: „Управо на данашњи дан у касним вечерњим часовима, прије тачно 83 године, упале

ЗБОРНИК „СТАРИ БРОД“ ПРЕМИЈЕРНО ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕН 24. И 25 . МАЈА

29. април 2024.

Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца. Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације „Заборављени коријени“, који документовано освјетљава размјере усташких злочина над Србима у романијском крају и дијеловима источне Босне у Другом свјетском рату, биће премијерно представљен 24. и 25. маја у Старом Броду, када ће бити служен помен старобродским жртвама убијеним

Страдања у Цазинској крајини и антифашистичка борба /1941-1945/

26. април 2024.

Ова књига jе траjни споменик невиним жртвама усташко фашистичког терора у Цазинскоj краjини. После четрдесет година истраживања о страдању народа током Другог светског рата, у Цазинскоj краjини, а за 70-ту годишњицу тих ужасних збивања, обjављена jе друга књига борца НОР-а и носиоца „Партизанске споменице 1941. године,, Душана Д. Миљковића под насловом Страдања у Цазинскоj краjини и антифашистичка борба /1941-1945/. У књизи су кроз неколико целина дати прикази о страдању пре свега српског, али и осталих народа коjи нису прихватили усташку власт и злочине коjе су усташе примењивали посебно према србима православне вероисповести, Јевреjима и Ромима. У првом делу су наведени подаци о успостави власти NDH у Великоj жупи Бихаћ, пре