arrow up

Девић: Август: месец српског распећа. И васкрса?

Српска историја 20. века толико је страдална да готово да нема месеца а да није забележен пример готово библијског страдања и сатирања нашег народа. Много тога је и избледело у колективном памћењу, али сећање на август 1914. у Мачви остало је дубоко урезано у српској души – делом зато што је те злочине потресно описао Арчибалд Рајс, а делом и зато што су их починили “Швабе што говоре нашки“, како је говорио Милутин, књижевни јунак Данка Поповића. А и због размера: места попут мачванског Прњавора у том рату изгубила су и трећину свог становништва. Сећање на геноцидне злочине Бугара у Сурдулици (1915) и Топлици (1917) такође надилазе локална сећања. Када

Преживјела логоре на Пагу: Изводи из исказа свједокиње Наде Фојерајзен датог 8. септембра 1944.

»Зовем се Нада Фојерајзен (Nada Feuereisen ) рођена у Загребу, завичајна Церник – Чавле, удата, мајка двоје дјеце. Сада станујем у граду Бари у Италији, Виа Данте Алигиери 270/III к. 9. јула 1941. у Загребу била сам лишена слободе од усташке надзорне службе. Истом приликом лишен је слободе и мој муж и дете од 4 ½ г. Редарствени органи коју су дошли по нас оставили су кући стару ми мајку зато, што сам им дала извјесну количину новца. У Загребачком збору били смо задржани 4 дана. Шеф самога логора у Збору био је усташки дужносник Бараковић шеф жидовског одјела. У истом логору налазило се неколико усташа, који су нас малтретирали,

Ракић Пане

Како су попуњаване велебитске јаме

Априла 1986, поводом предстојећег суђења усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, након писма примљеног од Ракић Пане, лист „Дневник“, Нови Сад, објавио је чланак: „Како су попуњаване велебитске јаме“. Доносимо факсимил објављеног чланка, као и интегралан текст писма покојног Ракић Пане. Уредништву Редакције листа „Дневник“, Нови Сад Поводом чланка у Вашем листу: „Зашто је Артуковић ликвидирао Др. Јешу Видића“, као и да се не зна датум његове погибије у Јадовном, јављам се јер је битно и да се ово сазна у вези са зликовцем Артуковићем. Као дечак – болесник са 14 г. јула месеца 1941. г. налазио сам се у болници у Госпићу. Болница се налази поред цесте која пролази према

Прошлo је 83 годинe од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

Прије 83 годинe, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је те ноћи убијена најмање 791 жртва, а тих дана на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. „Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор:  Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат жив

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио у Глини ниjе био наjброjниjи по жртвама Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, али jе био један од наjстрашниjих по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти, Лико, да л’ сам домаћин или гост – ти кажи.. На твоjоj земљи су живели и у твоjоj земљи су сахрањивани сви моjи преци вековима… нису те оставили, а jа стигох после четири децениjе – ко сам, знаш ли… на огњишту мога деде питам се препознаjе ли ме земља и душе моjих наjближих… коме неправду да кажем, са ким бол и радост да поделим… нема одговора на хладном jутру, коме да завапим?  Божиjа jе воља, прихватам jе, рањена сам, али сам захвална што сам одавде поникла…  Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjес ли ме, земљо?

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је празновање Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење презвитера Саше Лончине и протођакона Небојше Анђића.  Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у новој капели при епархијском двору у Карловцу, посвећеној данашњим мученицима. Преосвећеном епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. На почетку Литургије, епископ Герасим рукопроизвео је Игора Вукобрата, студента Православног богословског факултета у Београду, у чин чтеца.  По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију

Феђа Димовић (БС): „Теци реко“ осветљава део заташкане историје

Великомученички логор Јасеновац, наше највеће гробље у коме је сатрвено више од 700.000 православних Срба, наш највећи град под земљом је симбол свеукупног страдања – Покоља* српског народа на територији злочиначке НДХ од 1941.. до 1945. Феђа Димовић; Фото: Никола Зајц / Јадовно 1941. *Покољ је систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог Светског Рата од сране Независне Државе Хрватске на целој њеној територији, којом је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на том подручју, пише на почетку спота за песму „Теци реко“. Београдски синдикат опевао је геноцид над Србима у својој новој песми „Теци реко“, заједно са Павлином Радовановић, див – девојчицом

„Јер … ми смо иста крв“, песнички првенац Ђурђице Драгаш представљен у РТС Клубу

У Клубу РТС-а представљена је збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Реч је о првој песничкој збирци коју чине стихови пуни сете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и песме су објављивани на сајтовима „Јадовно 1941“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка песама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији, књижевном изразу и инспирацији за ову збирку говорили су Миле Рајчевић, професор и некадашњи директор ОШ у Госпићу, Момчило Мирић, председник удружења „Јадовно“ и Ана Томашевић, новинарка и уредница Радио Београда.

ЕКСКЛУЗИВНО „Теци реко“: Нови спот Београдског синдиката и Павлине о геноциду над Србима у НДХ

Пре годину дана, у суботу 01. јула 2023. у подне је премијерно емитован спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић која се бави Покољем над Србима у НДХ. Песма „Теци реко“ пуштена је по окончању опела страдалим Србима код Шаранове јаме, коме су присуствовали и чланови Синдиката. 01. јул 2023. Велебит, Шаранова јама; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Спот за песму „Теци реко“ Београдског синдиката и Павлине Радовановић премијерно је објављен данас тачно у подне на Јутјуб каналу Синдиката и свим дигиталним платформама. Песма „Теци реко“ објављена је на новом албуму Београдског синдиката – „Синдикално пролеће“. Спот Београдског синдиката и Павлине о покољу над Србима у НДХ „Теци реко“ бави

Споменици снимљени осамдесетих година прошлог вјека.

Бубањска крвава моба, љето 1941. године

Трећи јули 1941. освануо је као и прва два, лијеп, сунчан и веома погодан за пољске радове. То мало мушкараца, жена и дјеце што је било око кућа будно је мотрило и радило. Радила је и моба копача кукуруза код Саве Медића у Жегару, група од 12 дјевојака и момака. Код Васе Петровића група, од 10 копача и Милоша Медића, моба од 9 дјевојака и момака. У јутарњим сатима по Бубњу су крстариле усташке извиднице. Биле су то усташе из сусједних мјеста. Циљ им је био да збуне народ. Код Јоце Медића Стојина дошао је Суљо Пеливановић, син Рамин, одјевен у цивилну одјећу. Усташку одјећу носио је у торби. Суљо

ВИДАКОВИЋ: СРБИ НЕ СМИЈУ ДА ЋУТЕ О ЗЛОЧИНИМА У СИСТЕМУ ЛОГОРА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ

Систем усташког логора Госпић-Јадовно-Паг био је претеча логора Јасеновац и српски народ никада не смије да ћути о злочинима који су ту почињени, истакао је помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић. Видаковић је напоменуо да је на овом мјесту почело систематско уништавање Срба са подручја НДХ, указујући да овдје нису убијани само Срби из Лике, већ са простора територије тадашње НДХ. „Од Госпића на пут без повратака ишле су многобројене колоне. И тако 132 дана. У тим колонама смрти било је више од 40.000 људи, од чега најмање 38.000 Срба“, истакао је Видаковић, обраћајући се окупљенима код Шаранове јаме на Велебиту. Видаковић је нагласио да се такви

Ђурђица Драгаш: „Јер… ми смо иста крв!“

Да се не заборави, да се памти, јер народ без прошлости нема будућност. Након премијерне промоције збирке песама, под називом „Јер… ми смо иста крв!“ ,ауторке Ђурђице Драгаш-Вуковљак и књижевне вечери у Пригревици, 19. јуна ове године, промоција ће бити одржана и у Београду. Сутра, 03. јула 2024. у 18 часова, у КЛУБУ РТС-а (зграда Радио Београда, улаз из Светогорске). Уочи београдске промоције, ауторка нас подсећа на велика стратишта Срба на простору НДХ, за време Другог светског рата и за време рата од 1991. до 1995. године. Њене песме су пуне сете, туге и посвете прецима и свим невиним жртвама. Како сама каже, те душе „пишу“ њене песме, а она

На челу колоне ношен је крст освештан у Молу, родном месту владике Саве (Фото: лична архива)

Борис Беговић: Уздизање крста над Катином јамом

Поводом годишњице мученичке смрти епископа горњокарловачког Саве, удружење „Јадовно 1941.” је на месту његовог страдања поставило часни крст изнад Брушана, подно Велебита. Све почело у недељу, на Духове, 19. јуна 2016. године у Молу, у Цркви Светог Саве, када је, после свете литургије, освештан крст који ће ходочасници изнети до Катине јаме, изнад Брушана, подно Велебита. Не, није тада, већ је све почело у Молу, када се јула 1884. године у породици Трлајић родило мушко дете коме су наденули име Светозар. Дете је расло, Светозар је постао младић, завршио богословију у Сремским Карловцима, па онда Правни факултет Универзитета у Београду. Одлучио се, међутим, да служи Богу, не праву, и постао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.