izdvajamo Архиве - Страница 85 од 301 - Јадовно 1941.

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

15. децембар 2019.

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Јасеновац – логор у којем су требали бити истријебљени Срби и Јевреји

14. децембар 2019.

Највећи број убијених у Јасеновцу, а који су поријеклом из БиХ, били су становници Поткозарја и града Сарајева. Јасеновац је топоним који се у јавном простору земаља насталих распадом СФРЈ користи веома фреквентно, а најчешће га у расправама користе ревизионисти хисторије који настоје умањити његов злочиначки обим. У оспоравању хисторијских истина иде се тако далеко да се у јавност пласирају тврдње како то уопште није био логор смрти и како су највећи злочини на том локалитету почињени након завршетка Другог свјетског рата, у вријеме Федеративне Народне Републике Југославије. Међутим, сви релевантни хисторијски налази недвосмислено свједоче како је Јасеновац био мјесто колективног ужаса за заточене и како је био дио усташког

Чије су кости, и из ког времена, пронађене у Карановцу код Бањалуке? (ВИДЕО)

13. децембар 2019.

Чије су кости прије 10-ак дана пронађене и ископане у Карановцу код Бањалуке? Иако готово сви мјештани знају да су у шуми близу цркве и школе у том селу покопани страдали четници из Другог свјетског рата, у Институту за нестала лица БиХ не мисле тако. По већ устаљеној матрици одмах су рекли – ријеч је о бошњачким жртвама из протеклог рата у БиХ. Екипа Печата је била у Карановацу и разговарала с мјештанима. Шта је забиљежила погледајте у видеу. Извор: РТРС

Срби логораши страдали и од братске руке

13. децембар 2019.

Шта се наводи у саопштењу државне комисије о логору сајмиште, основаном крајем 1941. Навршило се пуних 78 година откако су први логораши пристигли у највећи немачки логор на југоистоку Европе – Сајмиште. За непуне четири године, колико је логор постојао, живот је у њему или непосредно после изласка изгубило скоро 40.000 људи, показује Саопштење 87 Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача, у које су „Новости“, као једине представник медија, имале увид. Саопштење је потписао председник Комисије др Душан Недељковић, универзитетски професор, 11. јануара 1946. Комисија се углавном бави историјатом логора од 1942. године, када је окончан Холокауст, и када је у већ њему убијено око 7.000 Јевреја

Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“

13. децембар 2019.

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује јој да буде тиха. Трагом ове фотографије, која је настала 1944. године

Прича о мајци коју су натерали да испече сина на ражњу: Народ памти данак у крви по ужасима, а не по прилици за напредак

13. децембар 2019.

Трагом текста у “Новостима” о покушају прекрајања историје под отоманском окупацијом, „Печат“ истражио сличности нациста и Османлија, власништво „Бигза“ који је издао спорни уџбеник и ширу тенденцију ревизије наше прошлости. Историчар Срђа Трифковић наводи да модерни турски пропагандисти трагедију деце отете у оквиру девширме представљају као стипендију за Харвард или Јејл и као сјајну шансу за децу из сиромашних породица да добију првокласно образовање и добре каријерне могућности. Тужно је када улогу турских пропагандиста преузму домаћи историчари. У колективно сећање житеља села Велики Извор у близини Зајечара урезана је прича о мајци која је, не желећи да јој Турци, што су на један Ђурђевдан дошли да сакупљају данак у крви,

Бокан: БОЖЈА ПРОМИСАО И ДОБРА ДЕЛА ДАКЕ ДАВИДОВИЋА СПАСИЛИ ГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ

12. децембар 2019.

Ми, православни хришћани, као да се стидимо да у овом обезбоженом и циничном свету пројавимо своју веру, чак и онда када су у питању сасвим очигледне ствари. Посебно када је реч о неком чуду, о нечему што у себи носи јасан знак свемоћне Воље нашег Творца. А зовемо Га, притом, Сведржитељ, и молитвама сведочимо каква је то сила немерљива у питању. И када се ова наша, све ређа спремност на чудо, јавно изговори, читава наша јавност (или: њен највећи део) почиње да се мршти, буни и исмева оваква тумачења. У томе, нажалост, учествују чак и понеки од нових богослова (оних који ”чуда” своде на ”приче из давнина” и ”средњовековне маштарије

Помен убијенима у Јеминовцу

12. децембар 2019.

У знак сећања на 42 мештана који су 1991. године убијени у селима у околини Пожеге и ове године одржан је парастос и полагање венаца. Крајем октобра 1991. године хрватске снаге спровеле су присилну евакуацију у 26 српских села у околини Пожеге и том приликом исељено је више од 2.000 људи. Део жена и старијих мештана није напустио своје куће, а 10. децембра хрватске јединице нападају та села и том приликом убијају 42 мештана Чечавца, Чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњегавића. За овај злочин до данас нико није одговарао, а припадници српске заједнице окупиле су се и ове године на овај дан, који се у свету обележава и као Међународни

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Надежда Винавер: Предговор за књигу Николе Николића „Богови зла – о Јасеновачком логору“

12. децембар 2019.

Предговор књизи Јасеновачки логор који је написала Надежда Винавер. Аутентично сведочанство преживелог логораша, Хрвата југословенске оријентације др Николе Николића, књига „Јасеновачки логор“, коју је објавио „ННК Интернационал“, изашла је ове, 2015. године. Књига садржи описе појединачних и масовних страдања заточеника Јасеновачког логора, око 100 фотографија, цртежа и мапа и представља снажно сведочанство о трагичној судбини српског народа у Другом светском рату. Књига „Јасеновачки логор“ имала је трновит пут. Први пут је објављена 1948, али се преко тога прелазило ћутке. Доживела је још два измењена и прилично ублажена издања, због политике братства и јединства. „ННК Интернационал“ објавио је аутентичну верзију из 1948. На „Борби за веру“, доносимо поговор за ову изврсну књигу

Помозимо обнову споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

10. децембар 2019.

Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11.августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно села Чаваш одводе све мештане који су се у селу затекли жене,децу и старце. Настрадали су чланови породица Милошевић,Милетић,Мијатовић и Михић. Након другог светског рата 1956 године преживела родбина,пријатељи и

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе

9. децембар 2019.

Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета. Крагујевац – „Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело…” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на

Истина о Јасеновцу – Ратко Дмитровић

8. децембар 2019.

Говор Ратка Дмитровића на трибини, “ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид“ у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике

Кад српски судија малтретира српског генерала, да би се додворио Хрватима

7. децембар 2019.

„Ја ћу господине судија одговарати само суду своје државе и свога народа“ – био је јасан одговор генерала Бајића. Међу официрима ЈНА кружи легенда да је године 1974. jедан наш пилот одбио да се катапултира из авиона МиГ-21, коме је претходно отказао мотор. Умјесто да поступи по важећим инструкцијама са стиуацију отказа мотора, пилот МиГ-а је радио везом упутио командном центру поруку: „Живио Совјетски Савез, живјела Југославија! Ово је најбољи авион на свијету!“ Легенда је ипак имала срећан крај, пилоту је пошло за руком да изведе невјероватан подвиг и суперсонични авион попут једрилице приземљи на њиву. Херој ове легенде, у моменту подвига био је мој вршњак, имао је 38 година.