Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да
На данашњи дан у Београду се не дешава ништа посебно. Држава се не оглашава, установе науке и културе, власне да представљају народно историјско памћење, остају традиционално неме. Тек у понеком ресторану окупе се необично обучени
Дјечак са фотографије Жоржа Скригина, снимљене за вријеме фашистичке офанзиве на Козару, и данас је избјеглица – у Хрватској не може да врати своје, у Републици Српској нема гдје. Извор: „Глас Српске“, Бања Лука, 9.
Деценијама код великог броја Срба, укључујући високобразоване, којима се разумно, зрело национално опредељење не може оспорити, живи симпатија за „момке из сплитског недељника Ферал Трибјун“. Извор: Интермагазин ; Аутор: Ратко Дмитровић , 02. мај 2020.
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност. Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Усташка власт је у
Ових дана у центру Задра можете наићи на поруку Србима коjа подсећа на далеку прошлост тога града, на jедног човека коjи jе у Задру ударио темеље мржње према православљу, али и на догађаj од пре само
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др
У насељу Миљевићи у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежно 28 година од страдања припадника ЈНА Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, али без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом
ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције „Бљесак“ 1995. године. Вијенце
Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца.
Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати
Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак“, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а
Хилмија Берберовић испричао иследнику на који је начин убијено око 120.000 Срба. Извор: ЈАВНОСТ – САСЛУШАЊЕ УЧЕСНИКА У УБИЈАЊУ СРБА У ГЛИНИ ; Аутор: Радош Љушић , 29. МАРТ 1997. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у
Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом
Одлука Зорана Милановића, председника Хрватске, да са највишим државним врхом и представницима Рома, Јевреја и Срба обиђе Јасеновац на годишњицу пробоја логораша, пала је у сенку због одлуке националне телевизије ХРТ да истог дана емитује
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
