izdvajamo Архиве - Страница 41 од 299 - Јадовно 1941.

Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

8. јануар 2021.

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Пише: Стефан Каргановић Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа. Кравица је српско село које се налази на око 10 километара од Сребренице. Сребреница се, као што се познато, у ратном периоду налазила под контролом 28. дивизије

Добрица Ерић: Бадњи дан

6. јануар 2021.

Свуда ватра и повесма дима / Грме пушке по засеоцима / И ори се наша песма стара / Тако моје село разговара! На Бадњи дан никуд не идемоПеченицу на трему печемоИ сузимо од љутога димаА прапорци нам брује у прсима И стално нас слећу очи плачнеНа запонце-забрањено грожђеПеченица може да се начнеТек сутра кад положајник дође Али кад год заварамо оцаШтрпнемо бар зубатим погледомРепић, увце, рибић са запонцаИ кожицу преливену медом Свуда ватра и повесма димаГрме пушке по засеоцимаИ ори се наша песма стараТако моје село разговара! Извор: Стање ствари

Милош Ковић: Великоалбанска побуна и протеривање Срба са КиМ окидач за разбијање Југославије

5. јануар 2021.

Интелектуалци који су се 8. новембра 1988. окупили у просторијама Књижевних новина, заиста су водили дијалог без ограничења. Требало је тада сагледати пређени пут и назрети будућност. Данас се јасно види да текстови настали у оквиру Историјског форума Књижевних новина, одржаног на седамдесетогодишњицу оснивања југословенске државе, представљају драгоцено сведочанство о једном времену. Млађе читаоце могао би да изненади слободан тон у јавном дијалогу вођеном у Београду, пре пада Берлинског зида. Те 1988. године Београђани су, међутим, трчали са трибине на трибину и куповали новине, упијајући, још у неверици, сваку нову, смелу и слободну реч. Осамдесете године, са својим предукусом слободе и уметничког стваралаштва, ближиле су се крају. Иза нејаких сунчевих

У Србобрану обележeна 79-годишњица Рације у Бачкој

5. јануар 2021.

Централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој одржан је у понедељак, 4. јануара 2021. године, у Србобрану. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је парастос у Светобогојављенском храму, уз саслужење свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. Страдали су невини људи, многи други су мучени, хапшени. Циљ наш није да изазовемо било какав реваншизам, било какво осветничко расположење, чак ни према директним потомцима извршитељâ Рације. Кад није циљ изазивање било каквог осветољубља онда је молитвени спомен неопходни темељ

МЕДЕНИЦА: Да те немам због чега другог презрети- презрећу те због очевих суза

4. јануар 2021.

Ако шта памтим да је вазда тата говорио брату и мени, јесте: “Вода све опере до црна образа”, па нема тог црнила којим можеш запретити да се образа одрекнемо. Пише: Михаило Меденица Да те немам због чега друго презрет- презро бих те због суза мојега оца. Знаш ли ти мојег Момчила? Мора да га познајеш јер он тебе одлично зна, бедниче, зло је у Црној Гори вазда имало твоје лице! Баш су такви као ти пребили на мртво име кад се љутнуо што спроводе стоку у морачку цркву. Знаш ли колико му је година било, фукаро? Тек што је дорастао да дохвати најниже гране зове… Дете, ћутљиво, послушно, верујуће, вазда

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Прота Стева Димитријевић о Степинцу 1948. године

3. јануар 2021.

Прота Стева Димитријевић је у једном писму Петру Момировићу, 25.марта 1948.године, пишући о утамниченом епископу Варнави Настићу, изнео своје мишљење о, тада такође утамниченом, Алојзију Степинцу: “ …То се требало да увиди и да се православно религиозно опијени владика, физички слабодушан, осуђује на многогодишњи принудни затворенички рад, док се римокатоличком владици Степинцу, који је МОРАЛНИ САУЧЕСНИК у уништавању стотине хиљада Срба, рушењу стотине богомоља православних и насилном превођењу у римокатоличанство, створи чак у затвору капела ради свакидашњег мољења и за нестанак осталих шизматика. Разум је требао да надвлада мржњу. Даће Бог, да он накнадно изврши своје дело, ублажи тамновање православног владикеу коме су сви мислени Срби православци гледали и очекивали будућег морално – националног

„Kости“ ударају до кости

2. јануар 2021.

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и „дотакао“ као серија „Kости“, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су „Kости“ оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, „одложено“, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том

Мапа голооточких затвореника: Погледајте гдје их је било највише

2. јануар 2021.

Скоро да нико од нас нема члана породице који није робовао на злогласном Голом отоку. Овај концентрациони логор, на коме су звјерски мучени и убијани противници комунистичког режима, формиран је 1949. године, и трајао све до 1988. године. Према званичним подацима на Голом отоку било је затворено 16.101 особа, од тога њих 413 је изгубило живот, а страхује се да је овај број још и већи. Спекулише се да је од 3.000 до 15.000 људи ту скончало под батинама, од изнурености, дифтерије или се просто убило скоком у амбис. Затвор се састојао од четири логора: Први мушки (Мала жица), Други мушки (Велика жица), Петрова рупа (Кота 101) и касније Женски логор.

Тешка судбина Срба из Петриње

31. децембар 2020.

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Пуста земља Банија..

31. децембар 2020.

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар 2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

Да се усправимо!

31. децембар 2020.

Године 1988. у листу “Наш глас“ објављиване су неиспричане приче – сећања савременика на године Првог светског рата у Шумадији и Поморављу. Милутин Младеновић, који је 1915, у години голготе српског народа, имао свега 10 година, сећао се сусрета са окупаторским војником. Немци су тих дана пробили одбрану на Дунаву, заузели Смедерево и ушли и у његово село. “Мајка и ја смо побегли у Азању. Кад смо се враћали сусрели смо немачку војску која је ишла према Паланци. Један је војник одсекао парче хлеба, намазао нечим и пружио ми. Пажљиво сам гледао Немца. Био сам гладан. Кад је окренуо главу, бацио сам хлеб. Нисам хтео да једем због поноса“. Какав

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30. децембар 2020.

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

30. децембар 2020.

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

Демократски фронт иницирао резолуцију о геноциду у Велици

29. децембар 2020.

Посланици Демократског фронта, који је део владајуће коалиције у Црној Гори, поднели су Скупштини предлог о усвајању Резолуције о геноциду у Велици. Иницијативу је потписало 16 посланика овог политичког савеза, а у образложењу се наводи да се доношење резолуције тражи да не би избледела сећања на све невино пострадале и жртве сурових оружаних сукоба, који су се догодили током и након Другог светског рата на тлу Црне Горе у којима су сви народи поднели тешка страдања, преноси Танјуг писање подгоричких медија. „Скупштина Црне Горе овом резолуцијом наглашава потребу да се испитају сви ратни злочини, геноциди, етничка чишћења током Другог светског рата и обезбеди сатисфакција жртвама и њиховим породицама на свим

Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

28. децембар 2020.

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић. Флаша се зауставила тик испод ребра гдје је и пукла. Ђорђе је успио некако да допуже до пута и нађе помоћ са којом је пребачен и Приштинску болницу. Пошто је овај скандал пробио обруче региона и завршио чак и у Њујорк Тајмсу, југословенска власт је чинила све како би се све то заташкало, да би на крају службено закључили да се ради о самоповријеђивању јер би истина наравно угрозила „братство и јединство“ и приказала Шиптаре као не дај Боже