arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Зборник радова „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

14. април 2023.

Крајем јануара 2018. године изашао је из штампе зборник радова „Правни поредак независне Државе Хрватске“ (ур. Борис Беговић, Зоран Мирковић) који су презентовани 30. марта 2017. године на конференцији на Правном факултету Универзитета у Београду.  Аргументи изнети у излагањима и веома живој расправи на конференцији у великој мери су потврдили основну хипотезу да је Независна Држава Хрватска ипак била држава. У раду конференције су учествовали и председник САНУ Владимир Костић, чланови САНУ Данило Баста и Љубодраг Димић, водећи домаћи историчари, као и велики број наставника и сарадника Правног факултета универзитета у Београду. Извод из предговора Зборника: “Историја Независне Државе Хрватске (НДХ), па тиме и правна историја те творевине, сагледавала се

11. март 1995. – Сметале им српске дјевојчице у Сарајеву

10. март 2023.

Муслимански снајпериста са зграде „Лориса“ на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо, а према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, дјевојчице је убио припадник 101. бригаде тзв. Армије БиХ чији су иницијали С.П. који је привођен, али никада није процесуиран.Он се јавно хвалио да је

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

6. март 2023.

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

Мрачна мисија доктора Корба

17. фебруар 2023.

Немачког историчара који је у Берлину докторирао филозофију с тезом да у НДХ није било геноцида над Србима, већ деценију награђују и угошћавају српски високорангирани историчари, свештеници и државни службеници. Пише: Милан Четник У Независној држави Хрватској (НДХ) није почињен геноцид над Србима. У тој нацифашистичкој, усташкој творевини јесте било геноцида над Јеврејима (холокауст) и Ромима (порајмос), али се није десио србоцид. У тој клаоници и умираоници Срби су били жртве трећег реда или друге класе. Над њима је извршено другоразредно „масовно насиље”. Са оваквом тезом, немачки историчар Александер Корб одбранио је 2011. године своју дисертацију на најстаријем берлинском, Хумболтовом универзитету након чега је промосиван у доктора филозофије. Тројица Корбових

У БИЈЕЉИНИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ХЕРЦЕГОВАЦА „ЈОВАН ДУЧИЋ“

14. фебруар 2023.

Уз учешће више од 200 чланова, у Бијељини је 30. јануара 2023., године одржана оснивачка Скупштина Удружења Херцеговаца у Бијељини „Јован Дучић“. Поред свечарске атмосфере и подсјећања на Херцеговце који су славу своје земље проносили од Херцеговине до Семберије и даље, широм свијета, изабрано је и руководство, односно, утврђени циљеви Удружења. За предсједника је изабран угледни привредник и хуманиста Спасоје Албијанић који је у бесједи најавио да ће превасходни циљеви Удружења бити његовање духовности, културе и традиције мјеста из којих чланови потичу, као и дубље повезивање Семберије и Херцеговине – завичаја из ког су потекли и завичаја у којем сада живе. – Ми јесмо Херцеговци по осјећању, али ми смо

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала „Олују“

7. фебруар 2023.

Одгледах „Олују“. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се „мотала“ само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

sisak.jpg

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

1. фебруар 2023.

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

7. јануар 2023.

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

23. децембар 2022.

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

2. децембар 2022.

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом „Дана Републике“, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

СРПСКО ИМЕ БРИШУ ПО РЕЦЕПТУ ПАВЕЛИЋА: Зашто се на попису код суседа 30.000 православаца изјаснило као Хрвати

14. новембар 2022.

Резултати пописа становништва у Хрватској показали су да је у односу на период пре деценију број Срба мањи, а Хрвата већи, као и да је генерално смањен број верника, док је порастао број атеиста. Па ипак, занимљиво је да се око 30.000 Хрвата изјаснило да припада православној вероисповести, што је драстично више у односу на 2011. када их је било 16.647. На овај тренд недавно је упозорио председник Србије Александар Вучић, који је и изнео најновије бројке. И док једни мисле да иза свега стоје страх Срба и тежња да олакшају себи живот, па се изјашњавају као Хрвати, не мењајући вероисповест, код других се „шушка“ о покушајима да се обнови

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

6. новембар 2022.

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Др Душан Ј. Басташић Фото: СРНА

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. септембар 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА