arrow up
Драго Пилсел

КГК глорификује злочинца Туђмана и намеће терет колективне кривње

Јуче се навршило 18 година од смрти Фрање Туђмана, првог предсједника Републике Хрватске. Том је приликом на његов гроб стигла и предсједница Колинда Грабар-Китаровић која је новинарима одаслала сљедећу поруку: ”Хрватски народ у домовини и диљем свијета, и сви хрватски држављани, данас се, уз 18. обљетницу његове смрти, с поштовањем и захвалношћу сјећају својега првог предсједника др. Фрање Туђмана. Дубоко вјерујући у свој народ, ујединио је домовинску и исељену Хрватску на програму остварења повијесног циља – стварања слободне и неовисне хрватске државе. Био је човјек јасне политичке визије, стратег и државник. Данас је и Међународни дан људских права, установљен као спомен на доношење Универзалне декларације о људским правима. Стварањем неовисне

Дејан Ђерић: ‘’Штуке’’ и тенкови против четника

Немачко-љотићевска колона спалила је село Сеча Река код Косјерића, 23. септембра 1943, али онда су је потукли четници Пожешког корпуса, одневши једну од најбриљантнијих победа над осовинским трупама. Спаљивање Сече Реке фотографисао је злогласни љотићевски командант Лаутнер, који ће истог дана погинути у једном тенку ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ Једна од највећих борби септембра месеца 1943. одиграла се код Сече Реке, између Црногорске (Косјерићке) бригаде Пожешког корпуса са једне, и Немаца и љотићеваца са друге стране. Према немачком извештају, четници су 23. септембра ”уз сарадњу станов- ништва” напали једну чету љотићеваца и четири тенка са немачким посадама. После вишечасовне борбе, Немци и љотићевци су се повукли у Косјерић. Како би их

Ведрана Рудан

Ведрана Рудан брутална: Сви ви хрватски фашисти…

Наша предсједница је ових дана у Њујорку рекла како не постоји “колективна кривња”. Госпођа је жељела нагласити како у БиХ јесу неки Хрвати клали Муслимане, палили им куће, убијали дјечицу, масакрирали их у логорима, можда је нека од силованих па убијених малих Муслиманки сањала да ће тренирати клизање на леду… Госпођа је жељела нагласити да су то радили “неки” и “они”, а никако “ми” . Генерал Праљак је у читавој причи био посебно невин, да није био посебно невин не би испио отров. Пише: Ведрана Рудан Стара прича наших политичара. Ни ја ни нико мој нисмо раних деведесетих наоружани до зуба пуштали крв невиним људима што никако не значи да

Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – др Нина Кршљанин

Радио „Слово љубве“ уз помоћ проф. др Бориса Беговића реализује циклус емисија посвећених страдању нашег народа у НДХ. Из недеље у недељу разговарамо са професорима и доцентима са Правног факултета који су учествовали на конференцији „Правни поредак НДХ“, која је оджана 30. марта на Парвном факултету. Конференцију је заокружила др Нина Кршљанин која је говорила о „Правном режиму непокретности у НДХ“. Са гошћом разговарамо о суровим дискриминаторним прописима који су имали подршку и благослов државног врха за мучење и убијање „неподобних“. Извор: Радио СЛОВО ЉУБВЕ Везане вијести: У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ Циклус емисија „Правни поредак НДХ“ – проф. др Дејан Поповић Историјска читанка: Циклус Правни поредак

Недим Сејдиновић и Динко Грухоњић / Foto: www.cink.rs

Дужносник

У свом чланку на свом порталу “Аутономија”, Динко Грухоњић, сива еминенција некаквог “фантомског” новинарског удружења (НДНВ), између осталог, констатује и следеће: “…А ми овде, у Србији, без икакве сумње сведочимо темељитој цивилизацијског пропасти једног друштва и једног народа.” И заиста, сваки разуман човек,  који посматра најновија друштвенополитичка збивања у Србији, тешко би могао да се не сложи са горњим Грухоњићевом исказом. Али, контекст у коме је оваква тврдња изнесена, није онакав како би већина грађана Србије, којима је њихова земља на срцу, могла да очекује. Наравно, они који познају Грухоњићев “новинарски”, НВО политички рад и његов отворено антисрпски дискурс, који се протеже годинама уназад, добро знају на који начин, он

Хрвати су се поносили 42. дивизијом, која је напала Србију 1914. године Фото Документација "Борбе"

Загреб оптужбама прикрива зверске злочине над Србима

Позадина Закона који је недавно донео Сабор о правима бранитеља из Домовинског рата. Политика хрватског режима не само да подсећа на прошлост него наговештава повратак у прошли век Вест из Загреба да је Хрватски сабор усвојио Закон о правима хрватских бранитеља из Домовинског рата, у коме се каже да су “агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и дио српског пучанства у Републици Хрватској”, није била никакво изнанађење. Само још једна у низу оптужби које стижу с оне стране Саве и Дунава. Бесмисленост овог законског акта је можда тренутак да се још једном присетимо духовите опаске америчког новинара Питера Брука, ваљда јединог из новинарске бранше са друге стране Атлантика

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Изјава Пленковића о Туђману скандалозна и антиевропска

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као скандалозну и антиевропску изјаву премијера Хрватске и председника ХДЗ-а Андреја Пленковића, поводом 18-годишњице смрти Фрање Туђмана Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као скандалозну и антиевропску изјаву премијера Хрватске и председника ХДЗ-а Андреја Пленковића, поводом 18-годишњице смрти Фрање Туђмана, да је Хрватска под Туђмановим водством у Домовинском рату и уз жртву бранитеља стекла слободу. “Андреј Пленковић добро зна да је недавном правоснажном пресудом шесторици бивших лидера Херцег Босне пресуђено да је Фрањо Туђман ратни злочинац, јер је учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем стварања етнички чисте ”велике Хрватске””, наводи се у Линтиној изјави за јавност. Он

Комеморација дјеци Поткозарја

Шездесетдеветеро дјеце Поткозарја старости од три мјесеца до три године умрло је у радним логорима код Носковачке Дубраве, од аугуста до децембра 1942. године, и сахрањено на Православном гробљу у близини ријеке Драве. Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније и Општине Чађавица организирала су у петак, 8. децембра, комеморацију испред споменика умрлој дјеци. Парастос је служио отац Павле, игуман Манастира светог Николе а саслуживали су оци из Славонске епархије. Након парастоса и полагања вијенаца на комеморативном скупу говорили су Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, Бранко Јуришић, водитељ канцеларије СНВ-а, Игор Павковић, замјеник жупана Андровића те Злато Угљешић и Бранко Карамарковић из Вијећа српске националне мањине Општине Чађавица. Извор: P-Portal

Паулин Двор

Годишњица страдања Срба у Паулин Двору

Ноћу 11/12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске (ХВ) упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мјештани углавном српске националности и због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, убили 18 цивила. 17 Срба и 1 Мађара, просјечне старости 64 године. Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а из породице Катић убијени су Дмитар (82), његови синовиМилан(59) и Петар (54), снаха Босиљка (47) и рођака Драгиња (69). Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвежено са мјеста злочина и скривено  на простору војног складишта

Илија Ивановић

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала  jе нови поглед  учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала  jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то  показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Фото: vostok.rs

Овако су говорили о нама: „Српска деца неће се више смејати“

Постоје историјски и друштвени контексти у којима на чистину изађу неки односи, намере и планови који су иначе скривени и увијени у лицемерну политички коректну комуникацију. У тим осетљивим периодима кризе скину се рукавице, падну маске и на видело изађе гола истина, понета тријумфализмом, необузданом мржњом или еуфоријом тренутка. Свеједно је који од ових разлога доведу човека у парадоксалну ситуацију да у тренутку осећаја највеће снаге и моћи покаже крајњу слабост. „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак„“ – Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији у изјави за ТВ ”Франсе 2„ крајем марта 2000.“ „Срби спроводе терор и силују

Предраг са једном од пресуда/Фото: Приватна архива

Исповест сина прве цивилне жртве у Коњицу: Убице мог оца правда још није стигла

Предраг Суша, син прве српске цивилне жртве у Коњицу 1992. године, о ратним злочинима у БиХ. Не верујем да ће хапшење 13 осумњичених за злочин над Србима нешто да промени Пуних 25 година правда није стигла убице мог оца Славка Суше, полицајца у пензији из Коњица, и нашег рођака Новака Лијескића! Они су прве цивилне жртве ратног злочина који су над српским цивилима у граду на Неретви починили припадници хрватско-муслиманске полиције 6. маја 1992. године. Иако је предмет по највишој, “А сагласности” из Хашког трибунала прослеђен Суду за ратне злочине БиХ, тамошње судство је поступак претворило у фарсу! По њиховој коначној пресуди мој отац је сам себе мучио и поломио

Из представе „У чије име“ (Фото Нишко позориште)

Предуго скривана судбина глумаца

Захваљујући упорности Александра Михаиловића, првака драме Народног позоришта у Нишу, на светлост дана изашла је истина о трагичним догађајима 1944. и 1945. године у којим су страдали млади талентовани глумци Ниш – „Пре седам-осам година сасвим случајно чуо сам причу да се мом Народном позоришту у Нишу после ослобођења од окупације 1944. године, али и годину дана касније, догађало много тога о чему се до сада ништа није знало. Неверица је у првом тренутку завладала у мени, али када сам почео да истражујем и када сам схватио да је реч о истини, одлучио сам да идем до краја.” Овим речима почео је разговор за „Политику” Александар Михаиловић, глумац и првак драме

Хрватска усвојила закон по коме су сви Срби агресори! Пуповац и српски посланици били уздржани?!

У ‘Закону о правима бранитеља’ наводи се да су Србија и Срби у Хрватској агресори. Милорад Пуповац и српски посланици нису гласали против овог закона!?! Хрватски Сабор усвојио је срамни Закон о правима бранитеља којим се Србија и српски народ у Хрватској проглашавају за агресоре! Посебна брука јесте чињеница да против овог закона није гласало троје посланика из редова Самосталне демократске српске странке, предвођених лидером партије Милорадом Пуповцем! Нипошто то нису смели да ураде Неприхватљиво је да српски посланици у хрватском Сабору остану уздржани по неком питању које је на штету Србије Иван Kостић, Одбор за Србе у региону Скандалозни документ који је директно усмерен против Срба и Србије подржало

Зaштo je прoблeм нaзив грaђaнски рaт?

Дa дeсничaри и грaдитeљи држaвoтвoрних митoвa нe вoлe кaд им сe нeткo супрoтстaвљa чињeницaмa пoкaзaлo je и дoгaђaњe пoд нaзивoм ‘Пoлeмикe oкo кaрaктeрa Дoмoвинскoг рaтa’. Нaимe, нa ту трибину зaкaзaну зa 6. дeцeмбрa у прoстoриjaмa ‘Приврeдникa’ oд пoзвaних гoстиjу дoшao je сaмo истoричaр и прoфeсoр нa Филoзoфскoм фaкултeту у Зaгрeбу Хрвoje Kлaсић, дoк сe oстaли пoд рaзним изгoвoримa нису пojaвили. Истoричaр Злaткo Хaсaнбeгoвић oпрaвдao сe тимe дa бaш тaдa мoрa нa службeни пут, прeдсjeдник Хрвaтскoгa гeнeрaлскoг збoрa гeнeрaл Пaвao Mиљaвaц имao je jeдaн у низу сaстaнaкa oкo ситуaциje вeзaнe уз хaшку прeсуду и гeнeрaлa Прaљкa, дoк сe бeз изгoвoрa ниje пojaвиo адвокат Aнтo Нoбилo. Нo публикa кoja je дупкe испунилa двoрaну, у кojoj су сe нaлaзили и брojни Kлaсићeви

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Невјесте смрти

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.