arrow up
Усташе на путу за покољ и палеж "бунтовних" села

Под маљ, брадву и нож

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

visocica-divoselo.jpg

Kрушковаче, масовна гробница невиних српских жртава

Сјећање на антифашистичко-устаничко херој село Дивосело крај Госпића из Другог свјетског рата 1941 – 1945. године, кога, на жалост , више нема. Пише: Гојко Матић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. наприла 2017. године. Прољетни дан над Дивоселом као и сви дани ведри, свјежи, прозрачни, котрљао се у сунчаним нитима и лаганом повјетарцу силазећи с висина у сеоска дворишта и вртове, зазелењеле и процвале воћњаке, уносећи немирну јутарњу радост у очи и срца народа, а посебно дјеце. Потјерали смо говеда као и обично пролазећи дугим селом које се будило из јутарњег дријемежа и успут скупљали своје другове, друге дјечаке – пастире који

Sib-Partizansko_groblje.jpg

Убијте нас, не мучите нас жеђу

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

МОМИР КРСМАНОВИЋ ДЈЕЛИМА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ПОДИГАО ЗАДУЖБИНУ

Академик Матија Бећковић оцијенио је да је Момир Крсмановић својим дјелима подигао себи велику задужбину јер она говоре истину о српском страдању на Дрини у Другом свјетском рату, које је званична историја у комунистичкој Југославији, под притиском владајуће политике, деценијама прикривала и релативизовала. “Када држава и наука не посвете пажњу нечему, увек се нађе неко ко то уради, ко записује и бележи, упркос опасностима којима буде изложен. Такав је случај са прикриваном истином о српском страдању на Дрини, зарад братства и јединства, што је радила бивша комунистичка власт. Уместо државе, ту истину је истражио и објавио Крсмановић и његова дела су историја и уједно његова аутобиографија”, рекао је Бећковић у

Подигнута оптужница против Данета Лукајића

ЗАГРЕБ – Загребачко Жупанијско државно тужилаштво подигло је оптужницу против бившег официра Војске Републике Српске Данета Лукајића /68/, која га терети за злочин над ратним заробљеницима на Мањачи код Бањалуке 1992. године. Тужилаштво оптужује Лукајића да је наредио злостављања заробљеника ради прикупљања обавјештајних података од ратних заробљеника, преносе хрватски медији. Њега су хрватски полицајци извели из аутобуса којим је група ходочасника путовала на обиљежавање 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Извор: Незавеисне новине Везане вијести: Басташић: Лукајић поручио да је оптужница против њега монтирана ПОЛОВИНОМ ДЕЦЕМБРА ПРВО РОЧИШТЕ ДАНЕТУ ЛУКАЈИЋУ Милутиновић: Лукајић није био командант затвора на Мањачи

У Београду служен парастос страдалим Србима Билогоре и Грубишног Поља

АКО ЗАБОРАВИМО СТРАДАЛЕ, НЕСТАЋЕМО КАО НАРОД У организацији Завичајног удружења „Билогора“, у цркви Светог Марка у Београду, 28. октобра служен је парастос и одржан помен страдалим Србима од 1991. до 1997. године у Грубишном Пољу и источној Билогори.  Акција хрватске паравојске под називом „Откос-10“ почела је 31. октобра 1991. године, нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље, а циљ је била ликвидација или протјеривање Срба са подручја источне Билогоре. У егзодус је из више од 30 села, кренуло око четири хиљаде људи, а међу њима је било и око 250 припадника других националности. Послије повлачења Срба из источне Билогоре, услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљења и минирања кућа, укључујући и

Иво Голдштајн: МЕЧ ПРОТИВ УСТАША И ПЈЕСМА ИЗ “МАЛЕ ФЛОРАМИ”‘ У ПАКЛУ ЈАСЕНОВЦА

Знате ли ко је био једини заробљеник који је Шакићу смио у лице рећи да је фрајлица? Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилчилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су хиљаде људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Доласком Ивице Бркљачића за

Pogled_na_logor_sa_Gradine.jpg

Кући идеш, трпи

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Kuca_Pere_Vukica.jpg

Воз ужаса

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Иво Голдштајн: ЧЕТИРИ ‘М’ ИЗ ЈАСЕНОВЦА

Како су невине људе брутално убијали Макс, Милош, Матковић и Мајсторовић Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су тисуће људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Међу јасеновачким заточеницима говорило се да логором владају

Zeljeznicke_sine.png

Све ће их побити

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Иво Голдштајн: Јасеновац

Тко је једном прешао ријеку и ступио на тло Градине, томе више није било повратка међу живе. Такав је био врховни закон! Бројна су јасеновачка стратишта и гробнице. Од Крапја и Брочица до Старе Градишке, око логора и унутар логорског круга. На лијевој и десној обали Саве. Убијени, или они који су пали од изнемоглости на раду, у прво су вријеме били доношени у логор у Брочицама и ту покапани, “сваки засебно, те му је стављана таблица с именом”. Но, од тога се “брзо морало одустати” због превеликог броја мртвих, па се кренуло покапати “у непосредној близини насипа или у самом насипу”, заправо у шуми Доња Крндија код Јасеновца. Насип

Krstanovic_Zdravko.jpg

Здравко Крстановић: Теслин Смиљан без Срба

Масовно истребљење започела Павелићева НДХ, а окончано jе деведесетих. Мемориjални центар Николе Тесле служи за то да се сакриjе истина о судбини Теслиних рођака и сународника Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра  2015. године. Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена jе 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила jе њена машинериjа смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек

Prva_misa_fra_Sotone.jpg

Ужас какав се не памти

Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. Др Вељко Ђурић Мишина је објавио на сајту „Видовдан“ 8. новембра 2018. свој одговор др Николи Жутићу под насловом „Шта је Никола Жутић хтео да каже?“. У том тексту споменуо је и моје име; „крив“ сам мом дугогодишњем пријатељу В. Ђурићу само зато што Н. Жутић у свом чланку „Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје“ позитивно пише о мом чланку о броју жртава у Југославији 1941-1945, објављеном у „Политици“ 8. октобра о. г. То је било довољно да Ђурић пређе са аргумената на лични ниво и запише да се „лажно представљам као историчар“. Као повод (не разлог!) је послужила чињеница

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Jadovno in Brooklyn

Пошто сам се по ко зна који пут увјерио да васколико српство

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.