Holokaust Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Други светски рат: шокантна истина

21. јул 2025.

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције. Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу: „Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“ Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко

ТАЈМС ОФ ИЗРАЕЛ: Док се фашистичка историја Хрватске гура под тепих, Јеврејска заједница осећа све већу неизвесност

5. мај 2025.

Прошле недеље, Јевреји су се окупили у девет градова у Хрватској како би обележили Јом Хашоа, Дан сећања на Холокауст, а међу њима је био је Дарко Фишер који је један од 140 преосталих преживелих ратног режима чији су фаштички лидери сматрани још бруталнијим од нациста, пише израелски Тајмс оф Израел. – Било је горе него у Ашвицу. Имали су крематоријуме и места за масовна убиства, али и места за физичко и психолошко мучење. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу. Многи Јевреји, укључујући неке од мојих рођака, тамо су изгубили своје животе. Ја сам само случајно преживео – рекао је 87- годишњи Фишер током недавног интервјуа за Тајмс оф

У Загребу, на синоћ откривеном споменику жртвама Холокауста и усташког режима, ни једном речју се не помињу Срби и Роми

28. април 2022.

Управо у време кад је откриван тај споменик, у 18 часова на исти дан 1941. године, у ту железничку станицу улазио је воз са похапшеним Србима са Котара Грубишно Поље. То синоћ нико није поменуо, а сама коинциденција буди мисао да се не ради о случајности. Пише: Александар Миливојевић У Загребу је синоћ откривен споменик жртвама Холокауста и усташког режима, а поводом Дана страдања и јунаштва јеврејског народа. Споменик је завршен још пре годину дана, али због протеста јеврејске заједнице у Хрватској која је сматрала да споменик не може бити посвећен само жртвама Холокауста, он није откривен до синоћ. Међутим, у постигнутом компромису око натписа на споменику се и даље

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

21. септембар 2021.

Прије неколико година у школској пракси у Републици Српској на један скроман начин почели су да се реализују наставни садржаји из наставних предмета Српски језик и Историја везани за страдање Срба у 20. вијеку с циљем осмишљеног његовања културе сјећања на та страдања. Сјећам се, памтим, дакле, постојим. -могући модел- Посебна пажња је требала да буде усмјерена на страдања у току Другог свјетског рата и на почињене злочине над Србима на подручју Независне државе Хрватске (НДХ). Да би овај процес његовања културе сјећања, или културе памћења био што боље методолошки осмишљен, Министарство просвјете и културе Републике Српске је омогућило да наставници српског језика и историје у мањим групама похађају семинаре

Хаџи Раде Р. Лаловић: Један модел изградње личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси

1. јун 2021.

Разматрајући тему Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања у истоименом тексту објављеном у часопису Нова зора бр. 67/2020 нагласили смо да проучавање злочина над Србима и његовање културе сјећања на та страдања треба осмислити тако да то проучавање буде системско и засновано на сличној логици на којој културу сјећања на Холокауст његују Јевреји. Текст је настао као резултат властитог проучавања српске поезије страдања и патње с циљем развијања и даљег осмишљавања школског проучавања наставне теме I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима која је у НПП у Републици Српској из наставних предмета Српски језик и Историја уврштена прије двије школске године. У дефинисању садржаја

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

11. октобар 2020.

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију? У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи. Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад