Херцеговина Архиве - Страница 3 од 8 - Јадовно 1941.

Kорићка јама- свето мјесто великог злочина

4. јун 2023.

Kорићка јама код Билеће, у коју су усташе бациле 130 Срба из билећког села Kорита и околних села, представља свето мјесто великог злочина који будуће генерације никада не треба да забораве, речено је данас на обиљежавању 82 године од тог злочина. Корићка јама; ФОТО: СРНА Мјештанин села Kорита Милорад Носовић рекао је да је веома важно данас се поклонити сјенима мученика Kорићке јаме, који су 1941. године на најмонстуознији начин убиле усташе. “Прошле су 82 године, али немило сјећање никада не може проћи и Kорићку јаму никада не може прекрити вео заборава”, рекао је Носовић код Спомен-костурнице на Kоритима. Он је истакао да ће о томе вјечно свједочити и монументални

Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.

Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци започели први устанак у поробљеној Европи

4. јун 2023.

Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било? Ове године се у широј јавности прилично неопажено шести јуни, у херцеговачком крају као Дан српског устанка ,,трећег“ како за зову тамошњи сељаци. То мјесто зове се Брљево, смјештено је у прелијепој природи у источном дијелу општине Гацко, између села Казанци, Вратковићи, Старих и Нових Дулића, Галешине и Заводичја, на путном правцу Гацко-Крстац-Никшић. Мјештани наведених села

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

29. мај 2023.

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена!

5. март 2023.

Животопис умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског, блаженопочившег у Господу, Атанасија. Умировљени епископ Атанасије упокојио се у четвртак, 4. марта 2021. у Требињy. Име епископа Атанасија Јевтића одавно је познато не само нашој црквеној и широј јавности већ и цијелом хришћанском, нарочито православном свијету. Епископ др Атанасије Јевтић рођен је од православних родитеља, Милана Д. Јевтића и Савке (рођ. Брисић), земљорадникâ, у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају (западна Србија), на други дан Божића, 8. јануара 1938. године. Основну школу завршио је у Драгињу, нижу гимназију започео 1949. у Шапцу, а завршио осмољетку 1953. у Дебрцу. Учио је затим Богословију у Раковици, а завршио је у Београду 1958. Исте године уписао је Православни богословски факултет у Београду, али је убрзо позван на

У БИЈЕЉИНИ ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ХЕРЦЕГОВАЦА „ЈОВАН ДУЧИЋ“

14. фебруар 2023.

Уз учешће више од 200 чланова, у Бијељини је 30. јануара 2023., године одржана оснивачка Скупштина Удружења Херцеговаца у Бијељини „Јован Дучић“. Поред свечарске атмосфере и подсјећања на Херцеговце који су славу своје земље проносили од Херцеговине до Семберије и даље, широм свијета, изабрано је и руководство, односно, утврђени циљеви Удружења. За предсједника је изабран угледни привредник и хуманиста Спасоје Албијанић који је у бесједи најавио да ће превасходни циљеви Удружења бити његовање духовности, културе и традиције мјеста из којих чланови потичу, као и дубље повезивање Семберије и Херцеговине – завичаја из ког су потекли и завичаја у којем сада живе. – Ми јесмо Херцеговци по осјећању, али ми смо

БЕОГРАД. 28. ЈАНУАР 2023. ГОДИНЕ: Пројекција документарног филма „Пут Срба са Неретве“ (ВИДЕО)

25. јануар 2023.

У суботу 28. јануара 2023. године са почетком од 20 часова у свечаној сали београдске општине Стари Град (Македонска 42) биће приказан документарни филм Стевана Салатића. Филм свједочи о судбинама људи који су у погрому Срба из долине Неретве напустили своја огњишта и спас од рата потражили широм региона и свијета. Филм је сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били међу 35.000 Срба из долине Неретве који су били принуђени да напусте своја огњишта и спас од рата потраже широм региона и свијета. Аутор филма Стеван Салатић сматра да се у тим причама може пронаћи сваки Србин Мостарац који је тих година корачао путем Срба са Неретве.

БАДЊИ ДАН: Колико варница, толико љубави, среће, здравља, новаца, оваца…

6. јануар 2023.

Бадњак (у неким крајевима зван и весељак) је дрвена облица која се код православних Срба обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече. Дрво за бадњак, најчешће млад и прав цер, сијече се ритуално рано ујутру на Бадњи дан. Сјечење, припрема, уношење и налагање изводе се кроз сложене обреде, који у разним крајевима имају различите форме. Изгарање бадњака попраћено је молитвама да у наредној години не мањка хране, среће, љубави и новца. Према бадњаку се односе као према личности; упућују му поздраве и приносе жртве: жито, вино и мед. Бадњак гори и током Божића: први посјетилац на Божић удара по њему жарачем или граном док жели да срећа и

КАКО СУ СВЕТИ ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ НАКОН 80 ГОДИНА ДОЧЕКАЛИ СПОКОЈ?

1. децембар 2022.

Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.

Митровданска битка 1992.

10. новембар 2022.

Ја, господине председниче, једино признајем суд српског војника и свог мученичког народа. Само њима полажем рачуне и ником више! Нас су сви оставили. Чекају да падне Невесиње, да се проспе Херцеговина. Пише: Мишо Вујовић Командант „Ви сте тај чувени командант Гушић?”, арогантно му се обратио председник Парламента. „Чуо сам свашта о вама, и доброг и лошег”, наставио је, састављајући густе обрве испод којих је продорним погледом гледао команданта једне од најуспешнијих бригада Војске Републике Српске. Пуковник је стајао у полураскораку, у модро зеленом комбинезону, заврнутих рукава до лаката. Сед, кратко ошишан, правилног, мало избораног лица, украшеног плавим очима, десном руком ослоњен на револвер, подсећао је на Ли Марвина из филма

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

10. октобар 2022.

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

ПОДСЈЕЋАЊЕ: Изложба “Пребиловци” – Београд 21. мај 2015.- ВИДЕО

5. август 2022.

У Београду jе 21. маjа 2015. у простору Народне банке Србиjе, отворена изложба “Пребиловци”, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа “Асахи шимбун”, наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство, тадашњи владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе. Изложба, коjа jе заjеднички проjекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски, сада већ блаженопочивши Владика Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи

ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ДОБРЕЉИМА: Преко злочина се не може прећи заборавом него праштањем (ФOTO)

5. април 2022.

У гатачком селу Добреља обиљежено је 80 година од свирепог убистава 39 недужних цивила од стране партизана Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Парастос погинулима служио је Његово преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Потомци и поштоваоци невино страдалих цивила овог херцеговачког краја, по први пут на осамдесету годишњицу од покоља, парастосом су обиљежили дан сјећања на страдале претке. Миливоје Сушић имао је шест година када су му партизани убили оца и дједа. Прича, његов живот након тог 04. априла био је велика патња. -Тога дана партизани су ми убили оца Обрена и ђеда Павла, нису се томе надали, јер никоме ништа скривили нису. Са шест година остао сам сироче,брат ми

Ђурђица Драгаш: Ми знамо шта су Пребиловци

2. април 2022.

Ушла сам у мрак биоскопске сале носећи са собом остатке дана, београдске гужве, оне уобичајене, свакодневне нервозе с којом живимо. Изашла сам уплакана, потресена, али препорођена. Дрхтавих очију, али пуног срца. После филма “Пребиловци – тамо и камен има ожиљак” у глави ми је била само једна мисао – живот је чудо, страшно, сурово и блиставо чудо! Како другачије објаснити оно што се у том херцеговачком селу десило 1941, 1942, 1990, 1991, 1992? Како другачије појмити то што и данас, упркос свему, у Пребиловцима живи 40-ак људи, што се чује дечји смех и црвкут птица?! Јер, као што рече један од учесника филма, ни птице неће да певају ако немају

Бесједи потпуковник Петар Баћовић, командант ЈВуО у источној Босни (лијево од крста)

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НА РАДАЧКОМ БРИЈЕГУ: У недјељу помен жртвама комунистичког терора

26. фебруар 2022.

Удружење ЈВУО Требиње позива потомке жртава комунистичког терора и све људе добре воље да присуствују помену који ће се одржати у недјељу 27.02.2022. године са почетком у 12.00 часова испред споменика на Радачком бријегу (Љубомир). На тај начин биће обиљежен тужни јубилеј – 80. година од од комунистичког злочина. Наиме, у фебруару 1942. године партизани предвођени Савом Ковачевићем, Петром Драпшином и Драгицом Правицом на Љубомиру су убили 21 мјештанина, а касније још шест сељана. Од укупно 30 похватаних љубомирских сељака, 21 је осуђен на смрт, „без консултовања мјесног политичког и војног руководства“. Смртна пресуда је за већину извршена 27. фебруара на Радачком Бријегу пред великим скупом војске и народа. Том

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

8. фебруар 2022.

“Крвави камен херцеговачки” прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“