arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

Када чујем реч „олуја“, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива „да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше“. То нас је управо

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.

gospic.jpg

О Месићу и Госпићу

СВЈЕДОЧЕЊЕ БРАЋЕ ДРАШКА И БОЈАНА КАЛАЊА ИЗ ГОСПИЋА, ЧИЈИ СУ РОДИТЕЉИ ЂОРЂЕ И МИРЈАНА УБИЈЕНИ 18. ОКТОБРА 1991. НАКОН “СМРТОНОСНОГ САСТАНКА” НА ЛИПОВОЈ ГЛАВИЦИ Госпићка баjка Боjан Кад сам дошао на ВМА на препознавање, само знам да jе био jако ружан дан, jануар, деведесет и друге. Дошао сам тамо, jа и jедна тетка, препознао сам га по том каишу… Отац jе често ишао у куповину. Баш се сjећам тога каиша. Купили смо га скупа у Дерми у Госпићу, у кожарскоj радњи. Маму сам препознао… Она jе радила зубе код доктора Јохмана, препознао сам зубе. Кад ми jе доктор Станкови рекао, мени jе било тешко. Једноставно, нека тежина у плућима. Нисам

Лико, колијевко и гробнице моја – ЗАШТО?

Мојим Кнежевићима, Милану, Антонији, Сари, Данилу, Николи – Драгији, Максиму, Ђури, Јови, Милици и мом Јови, а без Анђелије ништа. Још је у мом сјећању жива њена свилена коса која јој је падала на благо и смирено лице и тај дан када сам затекла своју бакицу (моју прабаку) враћајући се из школе, како сједи за нашим кухињским столом и дамски пућка цигарету за тек скуваном кафом. Бако, рекла сам јој, па шта је то, ти не пушиш. Само се насмијешила, проговарала није и пућкала је и даље. Као да је у мом сјећању постојао некакав фотоапарат који је то тог тренутка забиљежио и та слика вјероватно никада неће нестати из

Пражић Ђорђе

Ђорђе Пражић: Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену август – децембар 1991.

Списак српских жртава рата на подручју општине Госпић у времену  август – децембар 1991. 1.БАЧИЋ НИКОЛА (в), 2. БАЈИЋ МАНЕ 1925, 3.БАЊЕГЛАВ Милоша ТОДОР 1950,  4. БАРАЋ Илије ДАНИЦА 21.03.1923, 5. БАРАЋ Миће РАДОВАН рођ. 01.06.1951, 6. БАСАРИЋ Јове ДУШАН 18.10.1945 (в), 7. БАСАРИЋ Ђуре ДУШАН 25.04.1930 (в), 8. БЕГИЋ АНКИЦА, 9. БЈЕГОВИЋ Јована ЂУРАЂ 14.07.1931, 10. БОГИЋ Милоша ЈОВО 1935, 11. БОГИЋ Илије ЈОВО 1946, 12. БОГИЋ РАДЕ, 13. БОЖОВИЋ Милене ЂОРЂЕ 16.09.1954. (в), 14. БУЉ Јове ДАНЕ 17.02.1937, 15. БУНЧИЋ СЛАВКО 1947, 16. БУРСАЋ АНИЦА 1920, 17. ЦИЦОВИЋ Бранка ЈОВО 07.07.1949. (в), 18. ЧУБЕЛИЋ Анте МИЛЕ 1941, 19. ЧУБРИЛО Николе БОГДАН 1927, 20. ЋОПИЋ ПАЈО 1935, 21. ДЕЛИЋ Ђуре

Српске жртве из Госпића 1991. Фото: SRPSKA-MREŽA.COM

Навршава се 32 године од ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

Данас се навршава 32 годинe од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. Породице убијених посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су тројица осуђених за овај злочин већ одавно на слободи, напомињу из “Веритаса”. Госпићу и околним мјестима у јесен 1991. године Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према “Веритасовим” подацима, убијено најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега

dane_lastavica.jpg

Дане Ластавица: Усташе деценијама спремале геноцид

Покојни Личанин Дане Ластавица, некадашњи правник из Госпића, објавио је књигу „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945. и над Србима од 1991.“ Ластавица је већ познат по својим досадашњим истраживањима о страдању народа у Независној држави Хрватској, а која су преточена у књиге. У једном разговору за „Вести“ открио је мотиве своје преданости у истраживању завичајне историје, односно страдању Срба у Хрватској. Шта вас је мотивисало да деценијама откривате српска стратишта? – Мотивише ме оно што сам као дечак преживео 21. новембра 1941. кад су ми Хрвати, усташе, 12 метара далеко од мене, убили оца, у родном селу Косињу, срез Перушић. За цео

Госпићка крвава јесен 1991.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

НОВА КЊИГА МИЛЕТА РАЈЧЕВИЋА: Свјетла угашених огњишта

Управо је изашла из штампе књига: Миле Рајчевић: Свјетла угашених огњишта у којој аутор жели да остави писани траг историји, да се не „почупа коријење и сачувају истине о српском народу“ који је вијековима живио на овим просторима, имао своју богату историјску и културну баштину. У књизи се налазе истине о злочинима који су се догодили српском народу у некадашњој општини Госпић и околним српским селима која су етнички очишћена, започето у 2.свјетском рату 1941 – 1945.године, а довршено у грађанском рату у Хрватској педесет година касније 1991 – 1995.године. Читаоци ће у књизи пронаћи податке о Казнионици Окружног суда у Госпићу, првом концентрационом логору за Србе 1941. године, „Кристалним

Тесла поново добио споменик у Госпићу

Монументална бронзана скулптура Николе Тесле, рад кипара Фране Кршинића, која је била уништена током рата 1992. године, поновно је постављена у Госпићу у Хрватској на новом Тргу Николе Тесле. Хрватска министарка културе Нина Обуљен Коржинек рекла је у уторак на свечаности поводом откривања споменика, да је то прилика „да се још један пут поклонимо великоме Тесли“, преноси Хина. Још 2006. године тадашњи министар културе Божо Бишкупић обезбедио је новац за калуп за споменик Тесли који је данас поново постављен у Госпићу како би, како наводи хрватска агенција, „заокружио причу о хрватском и америчком изумитељу српског порекла, о његовој припадности Смиљану, Госпићу, Хрватској и целом свету“. „Мислим да је данашњи програм

Ђурђица Драгаш: Сенка Николе Тесле поново „шета“ улицама мог родног града

„Жао ми је, али Тесла је био Американац“… речи америчког амбасадора у Београду Ентонија Годфрија „мотају“ ми се по глави. Мало у шали, а више у збиљи, изговорио их је на аеродрому који носи баш Теслино име, испраћајући авион Ер Србије који ће за Њујорк убудуће летети с Теслиним ликом на трупу. Можда сте помислили да ово пишем зато што су ме повредиле или наљутиле његове речи. Не, нису! Само су ма подстакле на размишљање. У ову реченицу је, како ми се чини, стала читава америчка „филозофија“ када су у питању нација, припадност, однос према држави и животу уопште. Лаконски, једноставно и толико својствено представнику велике силе, један Американац усред

Ђурђица Драгаш: Где вам је дом?

Иии… шта кажете… где је дом? Па… тамо где су моје две мачке… у Лос Анђелесу! Овај завршни део интервјуа који је недавно емитован у знак сећања на преминулу глумицу Миру Фурлан, данима ме прогони! Постављам сама себи то питање и не знам одговор. Ваљда је то нормално кад преживиш оно што смо, на различит начин и у различитим околностима, али уз сличну „матрицу“, преживели ја, Мира и стотине хиљада избеглица из бивше Југославије. Где ми је дом?! Овде у Београду, где живим већ 30 година, у војвођанском селу где ми живе родитељи, сестра и њена деца, у селу у срцу Србије у које сам се заљубила или тамо далеко,

Dani Novak

How can we overcome the Trauma that was caused by what happened in the Independent State of Croatia (NDH) in WWII

My name is Dani Novak, and I have been a member of Jasenovac Research Institute (JRI) for many years. My grandfather died in Jasenovac and many members of my family died in Jadovno and Pag in 1941.  СРПСКИ I was born in Israel in 1949, from Jewish parents. In 2005, I started exploring what happened to my family.  The reason for my letter to you is two fold: Share information about a Zoom conference that is being planned to happen on Sunday July 19, 2020. (11:00 am New York Time). The start of the second part will be a week later on July 26th. Details will follow. Ask you if

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Упутити протест Холандији због изручења Бараћа Хрватској

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији, која је одлучила да свог држављанина Милорада Бараћа /53/ изручи Хрватској због наводног ратног злочина у Госпићу 1991. године. Линта је предложио да се од Хрватске затражи да омогући обнову овог судског поступка у Србији. Указавши да је Жупанијски суд у Госпићу у монтираном судском процесу осудио Бараћа на 15 година затвора у одсуству, Линта је истакао да тај човјек и његова породица пролазе кроз праву голготу, саопштено је из Савеза Срба из региона. „Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживио мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и

Црква Чешких земаља и Словачке канонизује свештеника Станислава Насадила

Свештеник Станислав Насадил је пострадао мученичком смрћу у логору у Госпићу 1941. године. Православна Црква Чешких земаља и Словачке прибројаће лику светих 9. јуна 2019. године свештеника Станислава Насадила кога су усташе убили 1941. године. Ова света Црква обавиће чин причислења светима свештеномученика 20. века Станислава Насадила, који је пострадао мученичком смрћу у логору у Госпићу 1941. године. Овај свештени чин обавиће се на Божанској Литургији у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице и Светог Јована Милостивог у Кошицама у Словачкој 9. јуна 2019. године. Богослужењем ће началствовати митрополит Растислав уз саслужење архијереја из Србије, Пољске, Украјине и Грчке. Спомен на свештеномученика Станислава богослужбено ће се убудуће прослављати 20. јуна, што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Стопе у снијегу..

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.