Genocide Архиве - Страница 16 од 42 - Јадовно 1941.

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

24. јул 2020.

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и предлог удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског народа у Независној Држави Хрватској назове речју „ПОКОЉ“. Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља, уместо садашњег преовлађујућег

Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку клупу

27. јун 2020.

Суђењем Андрији Артуковићу смрт Јеврема Видића постала је његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице. Јеврем Видић Пресудом Артуковићу, смрт Јеврема Видића дефинитвно је добила свој виши смисао, ако се тако нешто уопште сме рећи. Она је постала његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице на којој је као адвокат одбране, својом жртвом допринео коначној победи правде. Након што је у првој половини септембра месеца 1942. године најближи Павелићев сарадник, човек његовог личног поверења, први “заштитар” и челник по много чему „знаменитог“ поглавниковог „Тјелесног здруга“ Виктор Томић завршио

Barry Lituchy: We hope that comments expressed by Dragoslav Ilić, a historian employed by the governmental institution, do not reflect the views of the Government of the Republika Srpska

20. јун 2020.

Criticism of the establishment of the New York City Monument to the victims of Jadovno and Pag is completely unjustifiable, especially considering that there no comparable monument to the victims of these killing sites exist in either Republika Srpska or Serbia. СРПСКИ / SERBIAN Two years have passed since the Assembly of the Association of Citizens Jadovno 1941. decided to name the genocide of Serbs by Independent State of Croatia as the Pokolj (Slaughter) and called on the professional and general public to adopt it. From then on, even though our decision was supported by some of the eminent members of the Serbian academic community and several associations of descendants

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Прича за сва времена – Јама

30. април 2020.

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, “Јама”,

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст”. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Сандра Благић: На Шушњару

12. април 2020.

О Ђурђевдану 1941. године, дошло је до првог оружаног обрачуна између обичног српског сељака и усташа. Хрвати и Mуслимани су упали у село Кијево, са намјером да прекину обиљежавање крсне Славе. Није им пошло за руком те су лажирали причу како се већа група четника окупља и спрема отпор. Њемачки извјештаји свједоче да су Срби, наоружани примитивним ватреним али већином хладним оружјем, њих око 1000 одбили њемачко-усташки напад, убивши три њемачка војника и много више усташа. Креће Покољ над Србима! Кијевски заселак Сјенокосе нестао је у пламену. Ухапшено је 450 Срба, од којих је 100 задржано у затвору, а од тих је 27 стрељано у зору 9. маја. Њихова су