arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Патријарх Порфирије говори на отварању изложбе поводом 80 година од погрома у јужној Бачкој

31. октобар 2022.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије говориће на отварању изложбе коју под називом „Ледена тишина – сећање на жртве Новосадске рације” поводом 80 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Бачкој 1942. године организују Епархија бачка, Културни центар Новог Сада и Историјски архив Новог Сада. На свечаном отварању изложбе у Конаку кнегиње Љубице у уторак, 1. новембра 2022. године, у 19 часова, поздравну реч ће упутити Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, док ће се уводним словом обратити мр Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Од устоличења на катедру епископа бачких 1990. године Преосвећени г. Иринеј упорно деценијама настоји да се поред молитвеног сећања на пострадале

mali-grdjevac.jpg

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

30. октобар 2022.

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

Парастос за страдале Билогорце 29. октобра у Београду

29. октобар 2022.

У цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду у суботу 29. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата и пораћа у Хрватској 1991 – 1997 године, поријеклом са источне Билогоре, те преко 100.000 павославних Срба, рођених и сахрањених на Билогори и другдје од 1552 до 2022. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је и организује и ове године, Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада

svijece-pomen.jpg

Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана

27. октобар 2022.

У Гређанима код Окучана данас је , поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво Јагличић, Милан и Синиша Кесер, Рајко Савић, Обрад Ковачевић, Никола Кузмић, Илија Кужета, Игњатија Ружић,

НАЈАВА: Промоција књиге “Народна ношња Срба Ливањског поља” у Београду

26. октобар 2022.

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

25. октобар 2022.

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Служен парастос жртвама Покоља у Паланчишту и Горњем Јеловцу

24. октобар 2022.

У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора. Свету Литургију и парастос, служио је парох паланчишки Отац Владислав Вучановић. Након парастоса, у парохијском дому приређено је послужење. Поред парохијана, већином потомака жртава, молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Са Оцем Владиславом, нас неколико је отишло и до Великог Паланчишта, гдје су на спомен храму Светих апостола Петра и Павла, недавно постављене мермерне плоче са уклесаним именима жртава. Непосредно уз Спомен храм налази се

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

22. октобар 2022.

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе

Стојан Протић 1921. године: Видовдански устав, овакав какав се предлаже, је гробар Србије и српства

19. октобар 2022.

Стојан Протић је био у праву, баш као што знамо да се његово “пророчанство” остварило тачно у годину, јер се Југославија распала 1941. године, 20 година након овог разговора, а потом након поновљеног експеримента, још једном дефинитивно 1991. године. Пише: Горан Петровић Веровали или не, и ја сам једном плакао. Не као дете, наравно, већ као одрастао човек пре петнаестак година. Зашто? Да ли ми се нешто десило? Нешто непријатно и болно? Да ли ми је неко умро или сам доживео неки материјални губитак? Не, ништа од тога. Плакао сам читајући једну књигу. Нешто љубавно или неку драму? Не, није ни то у питању. Плакао сам, читајући једну књигу са

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

Госпићка крвава јесен 1991.

17. октобар 2022.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

PREBILOVCI THE MOST IMPORTANT LESSON: A village in Herzegovina is one of the potential locations for student excursions

17. октобар 2022.

A lesson in the history of national suffering, struggle for life and victory over death in the Serbian language can be called – Prebilovci. A village in Herzegovina, which entered the world annals as a place of multiple mass crimes and a symbol of resurrection and victory of life over death. СРПСКИ Written by: R. DRAGOVIC Prebilovci is also a metaphor for the Serbian people as a whole, which despite unimaginable suffering survived and is still alive today. Therefore, there is no better place than Prebilovci for the generations of this time to get to know the past and choose their path to the future. In this place, the memory of the genocide

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Годишњица ликвидације најмање 124 Срба из Госпића

17. октобар 2022.

Навршава се 31 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар “Веритас”. У Госпићу и околним мјестима, у јесен 1991. године, Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста. Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. У том периоду је, према Веритасовим подацима, убијено најмање 125 лица српске националности, међу којима и 39 жена, од чега скоро половина од 16-18 октобра. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова и четири пара по једног родитеља и дјетета. До

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА