Геноцид Архиве - Страница 41 од 119 - Јадовно 1941.

Запањујућа „знања“ и сазнања

26. јануар 2024.

Док исписујем ове редове о Доњој Градини и Јасеновцу, стигла је вијест да се упокојио академик др Србољуб Живановић, најпоузданији свједок бестијалних усташких злочина, не само у ова два логора, него широм НДХазије. Нека му је и слава и хвала на ономе што је за живота за свој народ и његову историју урадио! Пише: Јован Лакићевић Ко је био у прилици да испрати једну анкету, ваљда неке од загребачких телевизија међу студентима историје у Загребу, лакше ће схватити да млађи житељи, нама до јуче „братске Хрватске“, немају појма о логорима, јамама и кланицама у којима је, током Другог Великог рата, побијено више од милион Срба! На питање репортера – „Шта

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

25. јануар 2024.

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

25. јануар 2024.

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931). Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић. Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године. Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине

У Београду комеморативни скуп поводом упокојења Академика Србољуба Живановића

24. јануар 2024.

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, позивамо Вас на комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова. Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

23. јануар 2024.

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

18. јануар 2024.

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Проф. др Србољуб Живановић: О броју деце убијене у Јасеновцу

15. јануар 2024.

Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20.000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

15. јануар 2024.

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Бојан Вегара: НИСАМ НЕШТО АЛ’ САМ СРБИН

13. јануар 2024.

Борба још траје за сваки педаљ ове земље, за историју, за грб и заставу. Траје борба и Србин је увијек у Босни било тешко бит`, то сам добро научио у сваком времену и у сваком систему. Послије Олимпијаде у Сарајеву 1984. године, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године. Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

4. јануар 2024.

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

Споменик српској деци у селу Носковачка Дубрава

4. јануар 2024.

Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене и децу који се налазио у шталама властелинског имања грофа Драшковића. У периоду рада логора, од августа до децембра 1942. године, преминуло је 69 детета старости од 4. месеца до 4 године. До 1990. године обављане су редовне комеморације уз учешће представника матичне Босанске Дубице, а обновљене су 5. децембра 2014. године. Списак деце страдале у овом логору: Вуковић Миља, 4 месеца Бошлић Раде, 18 м. Миљевић Гина, 3 године Вујчић Ратко, 10 м. Вујковић

Владимир Умељић: На вест о смрти – великом Србољубу Живановићу (1933–2024)

4. јануар 2024.

Професор Живановић био је изузетно предани стручњак, заслужни јавни прегалац и добар човек. Он је ушао у историју, што разним Мишинама тешко да ће икада поћи за руком. Упокојио се у Господу академик проф. др Србољуб Живановић, човек завидне биографије, савесног и самопрегалачког животног пута у служби науке и свога национа. Његова остварења светској значаја писала су историју медицине и палеоантропологије, његово предано ангажовање при утврђивању истине о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и његовој страшној парадигми, систему концентрационих логора Јасеновац није јењавало читавог живота. Не може се довољно поштовати његова огромна, а неупитна историјска заслуга, да се тема Јасеновца успешно реафирмисала и деценијама одржала у фокусу јавности. Један медицинар-форензичар је успео да

Митар Радоњић: Брисање Јасеновца

3. јануар 2024.

Не може се оспорити податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина у логору Јасеновац, саопштен 1946. Међународном суду у Нирнбергу, који утврђује да је у Јасеновцу побијено 700.000 логораша Прекрајање историјске истине евидентно је и у свету и код нас. Посебно ме погодило да је један владика СПЦ изјавио да је „у Јасеновцу страдало 70.000 Срба”. Не улазећи у расправу и мотиве поменутог владике, износићу чињенице, па нека их оцене читаоци. У Енциклопедији Лексикографског завода, Загреб, 1958, књига 3, на страницама 648 и 649 наводи се „кроз четири године (1941–1945) у логору Јасеновцу побијено 500–600 тисућа Срба, Хрвата и Јевреја”. Партизански поручник Исидор Леви је предао „Потврду команде мјеста Новска

Србољуб Живановић (1933–2024): Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу

3. јануар 2024.

Епископу Јовану Ћулибрку сигурно је познато да је у хрватским јасеновачким логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, писао је С. Живановић 2015. године Србољуб Живановић (Извор: РТРС)(1933–2024) На вест о смрти: Србољуб Живановић, председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу Јуче је у Лондону, после краће болести, у 90. години преминуо академик проф. др Србољуб Живановић Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву. Вихор Другог светског рата је породицу Живановић као избеглице пронео кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду. Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду, а више разреде

Ој Козаро, шири своје гране – нова немачка офанзива

2. јануар 2024.

Немачка ревизија историје која се на Балкану испољава више него бескрупулозним захтевом амбасадорке Немачке у БиХ да се нацисти сахране крај жртава Козаре за неколико година може довести до негирања холокауста, сматра академик Љубодраг Димић. Немачка амбасадорка у БиХ пре неколико година тражила је од председника Републике Српске Милорада Додика да се на Козари одобри локација за сахрану Немаца, нациста који су страдали у једној од најкрвавијих партизанских битака 1942. године. Фрапантан предлог немачке амбасадорке за Козару „Нисам могао да верујем да ли добро чујем. Моја бака је била у логорима, а она то од мене тражи. Рекао сам јој извините госпођо то не може, немојте нас вређати“, испричао је Додик у емисији „Ћирилица“. Ништа мање шокантан случај догодио се пре