Геноцид Архиве - Страница 30 од 127 - Јадовно 1941.

Налог Равнатељства усташког редарства НДХ у Загребу великим жупама за хапшење и отпремање Срба, Јевреја и комуниста у концентрациони логор Госпић

2. август 2025.

РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941. Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница. Особно! ЖУПАМА 1 – 22.[1] УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2] Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету. Исте мјере

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Усташки терор над српским народом на териториjи удбинског котара достигао jе кулминациjу пред краj jула и првим данима августа 1941. године, када jе поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смjештено на jужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити jе неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио jе говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, коjи jе хушкаjући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да ниjе довољно стабло посjећи, већ да му треба и кориjен ишчупати. Непосредно послиjе овога услиjедио jе покољ Гњатовића у селу Расоjа, поред Ловинца, затим у Плочи,

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриjедности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на наjбестиjалниjи начин сакатили, клали и убиjали све на коjе су наишли. Групу jе предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Риjетки преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

30. јул 2025.

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а

Дан када су ме бацили у јаму

30. јул 2025.

“Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …” Стравично сећање казуjе нам

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

29. јул 2025.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у више православних храмова на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 27. јула Чикаго, у цркви Светог Николе, Света литургија у 9.00 часова 29. јула Голињево, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.30 часова Бања Лука,у цркви Светог Јована Богослова, вечерња служба у 18.00 часова Банстол, у цркви Свете Марије Магдалене, акатист, у 18.00 часова 30. јула Ливно, у Спомен капели Св. Великомученице Марине, Света Архијерејска литургија – ДОКЕЧ ВЛАДИКЕ У 9.15, Света Архијерејска литургија у наставку. Београд, у цркви Светог Марка, Света литургија у 8.00 часова Нови Сад, у Саборној цркви,

ПРЕБИЛОВЦИ: Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања

27. јул 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови. Ковић је синоћ у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете

То људи људима не раде!

26. јул 2025.

Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Почели су да круже гласови да усташе хватаjу по Босни, Лици и Кордуну Србе, убиjаjу их, муче или живе бацаjу у jаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче коjе су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати коjи су кумовали са Србима одраниjе и били у

УОЧИ ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

24. јул 2025.

То су ти дани када су их у колони повели, када деци нису дали ни кап воде, када су жене унезверено стезале децу, једно у наручју друго за руку… То су ти дани када су, никоме криви, живи летели на дно дубоких крашких јама. То су ти дани када су Срби нестајали, одлазили заједно у вечност. Пише: Цвијета Радић То су ти дани када ти врелина ваздуха улази у груди, а сунце сиђе до самог темена. То су ти дани када се радујеш зрелом житу и зрелој трави и гледаш у небо хоће ли се умилостивити земљи топлом капи кише… Не, не. То су ти дани када су они стезали

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

23. јул 2025.

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

22. јул 2025.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Зеленгора- велико неопојано гробље краљевих војника

21. јул 2025.

Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге “Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре”. Монографија, чији су су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју “Стара Херцеговина”. Рецензент књиге Радован Калабић каже да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, за разлику од српске емиграције у којој се писало о великом страдању

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

16. јул 2025.

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда