Геноцид Архиве - Јадовно 1941.

ЈОШ ПОНЕШТО ИЗ МОЈИХ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО

27. април 2026.

Из књиге Милана Трешњића – ИЗ КРАЉЕВСТВА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ, Гамбит Јагодина, 2012. Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело Независне државе Хрватске, благослов је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског узора Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то безбожје, такође и ислам… Према томе учењу и веровању, није грех истребити невернике и људске створове који загађују католичке вредности. Стога ендехазија оштри каме, оштри мачеве и пуни цеви

Мићо И. Мартиновић: Молитва на Коларићу

27. април 2026.

Вапај молитве покајничке нек пут неба сине и силно јурне у висине, и мученика бол умине! Клонуле главе на груди,Сједим заривен u густи мрак,У тишини све је, зидови хладниТамне ноћи одбачен свлак.Само мисли из клонуле главе,Kапљу у ноћи слеђене зјап,Ума мрачно предсказање,Ил’ можда скривени неки знак? Клижу мисли трепераве, свеле,Изгубљене у времена тамним скутима,Љепљиве, тешке и вреле,Kроз лавиринте загубљеним путима.Истрже се душа из окова пути,Па ко свила, божанским ношена дахом,У предворју древнога мрака слути,Да вјековима све је, покривено прахом! Тијело, савијено у болном грчу,Знојним челом ледени камен дира;Док пламенови воштана тијела срчу,Клизи душа тунелом мистичног вира!Може ли човјек над понорном хриди,Упрегнут сјенима у трагичном сразу,Да обзорје божанских вртова види,И из

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

27. април 2026.

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Капути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Сjећање на убиство 487 Срба из Грубишног Поља

26. април 2026.

Из Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, које чува сјећање на побијене Србе током периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, напомињу да се данас навршавају 85 година како су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина са Котара Грубишно Поље и у јулу их ликвидирали у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. У саопштењу Удружења се подсјећа да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године. „Под изговором да Срби из Грубишног Поља спремају `ђурђевдански устанак` из Загреба је возом у Грубишно Поље стигло око 120 хрватских усташа, предвођених шефом загребачке усташке

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

25. април 2026.

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

Људи, бјежимо болан, побиће нас!

24. април 2026.

Невероватни су путеви којима је ово сведочанство о последњим данима живота нашег деде и прадеде стигла до нас, његових потомака. Мјесто и вријеме догађаја: СФРЈ, Тузла, октобар 1976. Здраво, ја сам Зоран, изгледа да ћемо бити цимери – рече младић отворивши врата на скромој собици у студентском дому. Други момак, свјетло смеђе косе и свијетло плавих очију погледа га пријатељски – Јесте, бићемо цимери, ја сам Владимир. Ријеч по ријеч и стигоше двојица новопечених цимера и будућих пријатеља до породичне историје. Обрад, отац мој, био је момак, као ми сад, кад су га усташе четрдесет прве ухапсиле – рече Зоран. Одведоше га, отеше из рођене куће у Љубији. Убацише у

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

24. април 2026.

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли, нема предаjе. Као што свака нада умире последња, тако ни он не престаjе да трага за Добрилом,

ДОЊА ГРАДИНА ЋУТИ, А МИ СТАТИРАМО: Зоран М.Кос за „Новости“ о највећем српском страдању у НДХ

24. април 2026.

У сусрет најављеној церемонији у Доњој Градини, сарадник Антуна Милетића и Лордана Зафрановића, новинар и истраживач Зоран М. Кос доноси нам опомињући ауторски текст. Отворено говори о парадоксу наше културе памћења: зашто поље највећег српског страдања и три деценије након ослобођења музеолошки „ћути” и зашто административни протоколи не смију бити замјена за истински институционални завјет? Текст преносимо у цјелости: На прагу девете деценије од пробоја јасеновачких логораша, истина о страдању у систему логора смрти НДХ и даље пребива у болном расцјепу између церемонијалног протокола и сурове тишине терена. Дуго смо оправдање за занемаривање Доње Градине тражили у идеолошким оковима прошлог вијека, у југословенском систему који је, зарад лажног пројекта „братства

Владимир Умељић: ВЛАДИКА ПАКРАЧКО-СЛАВОНСКИ ЈОВАН, ГРЕХОВИ И ХРИШЋАНСКО ПОКАЈАЊЕ

23. април 2026.

„Има књига и радова који су ‘на ивици’ попут књиге Александера Корба, који је тврдио да геноцид над Србима у Хрватској није био планиран.“, тако Владика Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), „један од водећих стручњака за Холокауст на простору некадашње Југославије“, као пише „Политика“, Београд, 22.04.2026. На каквој је то ивици Александер Корб, кога су иначе Владика Јован, Вељко Ђурић Мишина, Дејан Ристић и сви остали, до данас водећи људи у београдском Музеју жртава геноцида својевремено промовисали, угошћавали и позивали на научне манифестације у Београду, Загребу и Бања Луци? Александра Корба, који заступа став да се Србоцид, „геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. никада није десио, да је то измишљотина српских

Сећање на јасеновачке жртве на амерички начин: Амбасадоркина сућут Хрватима

23. април 2026.

Никол Мекгро се док је „жалила“ жртве придружила Хрватима, не поменувши ни реч о томе да су жртве заправо Срби. Амбасадорка Сједињених Америчких Држава Никол Мекгро „одала је почаст“ жртвама Јасеновца на амерички начин. „Данас смо се придружили хиљадама Хрвата у сећању и одавању почасти свима које су усташе убиле у концентрационом логору Јасеновац. 81 годину након пробоја затвореника и ослобођења логора, Спомен-обележје Јасеновац стоји као подсећање на страдање жртава и страхоту Холокауста. Поново потврђујемо посвећеност истини, сећању и достојанству за сваку жртву“, објављено је на званичној страници Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Хрватској, уз фотографију Никол Мекгро која одаје „почаст“. Док се „моли“ за страдале, не помиње за кога

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

23. април 2026.

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

23. април 2026.

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измештени“ без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за „Новости“, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Владимир M. Банковић: Како смо остали без имена за сопствено страдање

22. април 2026.

Дати име значи повући линију, рећи да је ово део нас, да је ово нешто што памтимо као целину и што не препуштамо ни случају ни туђем тумачењу. Пре скоро деценију, а ја ту можда и грешим, па нека ми читаоци не замере, чланови удружења Јадовно 1941. из Бање Луке изашли су у јавност са идејом о именовању геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (у даљем тексту НДХ). Њихов предлог био је израз ”Покољ”. Звучао је језиво, страшно и мрачно, али имајући у виду шта му је био задатак да именује, није могао ни бити много улепшан. Авај, у нади да ће српска јавност почети да дискутује на ту

Илија Ивановић: Тјешим се, надам, пролазим капију, много је мртвих и рањених, прескачем их а и газим по лешевима..

22. април 2026.

Поводом 81 годишњице пробоја заточеника из логора Јасеновац, подсјећамо на свједочење учесника пробоја Илије Ивановића. Одједном загрми, али сада у излазном ходнику наше зграде. Вика људи се стопи са грмљавином неба. Потрчах да видим шта се догађа. У ходнику стотињак људи проваљују излазна врата притиском тијела. Песнице уздигнуте. У понекој руци комади цигле, у једној сјекира, вјероватно нађена негдје у поткровљу. Чујем повике: – Ура, напријед другови, слобода или смрт! Врата попустише. Попуцаше. Људи као лавина кренуше трком напоље. Прегазише усташу-стражара. Пакао. Са свих околних бункера усташе отворише ватру. Стакла на прозорима пуцају. Меци фијучу изнад наших глава. Киша и даље лије. Илија Ивановић рођен 1928. године у Подградцима, Босанска

Зашто је снимак Конференције о геноциду над Србима у НДХ нестао са скупштинског Јутјуб канала? – RT Balkan

22. април 2026.

Организатори догађаја се питају да ли је посреди неажурност или намера да снимак остане затрпан само архивиран на сајту Скупштине Србије. Снимак са Међународне конференције Страдање Срба у НДХ у периоду од 1941. до 1945. године, обрисан је са Јутјуб канала Скупштине Србије да би се исправила техничка грешка и након тога није поновно враћен, указује адвокат Момир М. Радић. Организатори догађаја се питају да ли је посреди неажурност или намера да снимак остане затрпан само архивиран на сајту Скупштине Србије, а да нестане са Јутјуба. Како истиче, „доста је оних који нису срећни што се та конференција одржала и што се уопште говори о тој теми“. „Након што је конференција одржана