Скочите на садржај
Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, Кордун – 20. Јануара 1942, на Св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом. Жене и дјевојке прије тога су мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Прве сцене филма „33 Анђела“ о страдању српске деце у нацистичким логорима за време Другог светског рата, снимљене су на месту некадашњег логора NDH Земун (Semlin) на локалитету Старо Сајмиште. Иницијатор и покретач филма Бранко Димовић Димески, продуцент и директор филма, задовољан је пријемом и подршком у Србији по питању реализације филма. Он је изјавио да ускоро филмска екипа путује у Републику Српску где наставља снимање са сведоцима страдања за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој, преноси Ђорђе Бојанић. Бранко је захвалан потомцима страдалих на сарадњи која је врло интензивна, која усмерава на обострано интересовање да се истина о страдању деце не заборави и наглашава и да ће
Европски јеврејски конгрес сматра да руски министар спољних послова Сергеј Лавров треба да се извини. Извињење је затражено јер је Лавров упоредио политику САД према Русији са покушајима Адолфа Хитлера да реши јеврејско питање, наводи се у саопштењу на сајту конгреса.„Шокирани смо и потресени овим срамним поређењем, које је министар Лавров дао, дејстава коалиције демократских земаља и прогона и убиства шест милиона Јевреја од стране Хитлера током Холокауста“, изјавио је председник конгреса Ариел Музикант. Према његовим речима, то искривљује представу о трагедији, у вези са чиме Kонгрес позива руског министра да се изјасни. На ово саопштење реаговало је Министарство спољних послова Русије, које је саопштило да је не занима мишљење
Зар је могуће живјети, дјелати или битисати, а не поставити себи и другима питање о настајању, корјенима, брду, небу, ливади, кући или зденцу? И како је могуће да се оде на починак и утоне у снове, а да се не сазна истина вертикале и хоризонтале о себи и својима? Колико год сам се трудио да сазнам о мојим корјенима, поријеклу и настанку првих Марића, обилазећи архиве и музеје, читајући књиге, публикације, фељтоне и слушајући бројне разговоре старијих, све сам сигурнији у увјерењу да је моја баба, по надимку Павлуша-звала се Цвијета Павловић (удато Марић) најјачи ослонац и поуздање, које ми је омогућило да бар отпочнем овај родослов, без много изгледа
Приликом одступања 1945, у тужним и мученичким данима Митрополије црногорско-приморске, Свети митрополит Јоаникије Липовац, дочекао је Божић у Рудом. Тужне призоре потоњег владичиног Божића, описао је учесник збивања, Предраг Цемовић. Прочитајмо и упамтимо! “ Божић је прослављен врло скромно. Служио је сиједи митрополит Јоаникије. Асистирало је више свештеника. Послије службе, благословио је војску и народ. Говорио је светитељски: тихо и побожно. Овог Божића, стари архијереј није говорио о Витлејемској звијезди и рођењу Богочовјека који доноси „мир и добру вољу људима“, већ о Великом петку и Голготи српског народа, на челу са ђенералом Михаиловићем. Никада већи број вјерника на богослужењу није био, никада усрдније и топлије молитве вјерници нису изговорили, обраћајући
У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –
Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата себи и другима, јесмо ли „варали на контролном“, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.
У „Матици српској“ у Даниловграду синоћ је одржана трибина поводом 100 година од рођења Благоја Јововића, српског осветника који је 1957. године у Аргентини извршио атентат на Анту Павелића, ранио га, од посљедица рањавања Павелиће је нешто касније и умро. Трибини је присуствовала и Благојева кћерка, Марија, која се обратила и захвалила присутнима што чувају сјећање на њеног оца и његов подвиг. О животу Благоја Јововића, говорили су Миљан Станишић из Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“, Огњен Војводић, српски аналитичар, Тихомир Бурзановић, аутор књиге „Два метка за Павелића“ и Иван Милошевић из Удружења за геноцид. Сви они су закључили да је војска којој је припадао Јововић под командом генерала Драже Михаиловић
Dara, a strong and proud woman from Lika, was not afraid of a wolf or a hajduk. СРПСКИ At the beginning of the Second World War, the parish priest of Donjolapac was priest Nikola J. Bogunović. He was born on January 3, 1908 in Zrmanja near Gračac. A humble, calm, quiet and God-pleasing priest who lived with his wife Dara and their sons Pavlo (Pajo) and Đorđe (Đokica). Each war brings great evil because it is a great evil in itself. At the beginning of May 1941, an absolute evil will knock on Father Nikola’s door, evil in black uniforms. After just one month, he was taken first to Gospić and then to
Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.
ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци. Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине. На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић
Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа. У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је
Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.
Централна државна канцеларија за Хрвате ван Хрватске доделио је финансијска средства у износу од 200.000 куна (један евро вреди око 7,5 куна) из буџета грађана контроверзној организацији Почасни блајбуршки вод за обнову усташког споменика на Блајбургу у Аустрији, пише данас хрватски портал Индекс. У одлуци стоји да је Почасни блајбурши вод – у чијем су руководству ражаловани ХДЗ-овци старије генерације Владимир Шекс, Милан Ковач и Вице Вукојевић – добио 200.000 куна за „санацију оштећења на спомен-подручју на Блајбуршком пољу. Оштећење које се спомиње, подсећа портал, заправо је љетошња интервенција аустријске државе на спорном споменику ликвидираним усташама на Блајбургу, на којем се налазио усташки грб. Аустрија је годинама била фрустрирана јер
Списатељица Јасминка Домош је оштро реаговала на недавно истраживање у Хрватској, које тврди да је у Јасеновцу живот изгубило свега 300 људи. “ И још увек постоје покушаји ревизије историје. Недавно сам у рукама имала научну и стручну студију о логору Јасеновац.Из три независна извора последњих деценија верује се да је реч о 80.000 до 100.000 људи, али се у поменутом истраживању тврди да је ту умрло 300 људи…“, казала је Домош у разговору за „Јутарњи лист“.„Али, морам рец́и да је ово истраживање радио Хрватски институт за историју, финансиран из државног буџета, па кад видите, питате се зашто ми то све финансирамо… Kасније су добри научници схватили да су људи
У суботу, 15. јуна 2024. Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило,
После Смедеревске Паланке, Руме, Гроцке, Панчева и Новог Сада, у Белом Потоку
Соколски савез Србије позвао је соколе и све заинтересоване у свом гласнику “Око
Био сам у Миостраху, а да до пре неколико месеци нисам ни
Козара, љето 1942. „Драга моја мама, Прошло је много мјесеци како Ти
Организатор устанка на Кордуну, најуспешнији командант партизанских одреда, човек који је отворио
Хрватски и њемачки фашисти опљачкали су сва села, побили дио становништва, укључујући
Уводно обраћање народног посланика Драгана Чавића, на 7. редовноj сjедници Народне Скупштине
Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било
Десетог јуна 1942. године њемачки војници и усташе напали су народ Козаре,
Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право
Деценију и по после рата Јасеновац је био последње стратиште у Европи
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
