arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју

23. децембар 2023.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се

Добојско насеље Станoви: Парастос српским жртвама крвавог прољећа

20. март 2022.

У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић. Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова. О овом злочину познатом као крваво прољеће остао је запис

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30. децембар 2020.

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

28. децембар 2020.

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Споменко Гостић. Илустрација: Прес-фото

Одата почаст Споменку Гостићу: Најмлађи борац ВРС није заборављен

7. јун 2020.

Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, почаст су одали чланови породице, некадаши саборци и поштоваоци. Аутор документарног филма „Споменко на вечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је одавање поште Споменку пролонгирано за данас због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона. -Човек умире када и последња особа престане да о њему прича, а данашње окупљање ми даје наду да

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. „Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

27. децембар 2019.

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Љути због заставе

30. мај 2019.

Негодовање због промена на тврђави градина изнад Добоја. Након протеста грађана, одговорни уклонили обележје Јуче, од раног јутра, стизала су негодовања, па и пријаве полицији због, у први мах, неидентификоване заставе на добојској средњовековној тврђави Градина, а која је грађане, према тим пријавама, подсећала на ратну заставу АБиХ. – Примили смо примедбе грађана и удружења проистеклих из отаџбинских ратова са тим наводима, проверићемо о чему се ради – одговорили су из Полицијске управе Добој на наш упит. Према тумачењима које су касније ПУ дали из Туристичке организације града Добој, осим заставе Републике Српске и БиХ трећа застава је из периода када је тврђава грађена, односно из периода краља Твртка Котроманића.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА