arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју

23. децембар 2023.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се

Добојско насеље Станoви: Парастос српским жртвама крвавог прољећа

20. март 2022.

У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић. Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова. О овом злочину познатом као крваво прољеће остао је запис

Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор

30. децембар 2020.

Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. У Добоју ће данас у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежено 105 година од интернације Срба у добојски логор. Аустроугарске власти 27. децембра 1915. године основале су концентрациони логор у Добоју који је затворен 5. јула 1917. године. Кроз овај логор прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба. Српски народ мора да буде окренут будућности, али да никада не смије да заборави своју прошлост, страдање и своје жртве, као и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. децембар 1915. Годишњица формирања логора за Србе у Добоју

28. децембар 2020.

27. децембра 1915. године стигла jе прва група Срба у аустроугарски логор у Добоjу. Довезли су их у отвореним жељезничким теретним вагонима. Прва група броjала jе око 600 стариjих мушкараца, жена и дjеце из општина Горњег Подриња и тадашњег Сараjевско-романиjског среза. Логор jе формиран на простору садашње Жељезничке станице у Добоjу, а заробљени српски цивили били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“. Кроз логор jе прошло у периоду од оснивања 27. децембра 1915. године до 05. jула 1917. године укупно 45 971 лице од чега jе било 17 000 жена и дjеце, док jе 12 000 логораша страдало од

Споменко Гостић. Илустрација: Прес-фото

Одата почаст Споменку Гостићу: Најмлађи борац ВРС није заборављен

7. јун 2020.

Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу данас је одата почаст на мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, почаст су одали чланови породице, некадаши саборци и поштоваоци. Аутор документарног филма „Споменко на вечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је одавање поште Споменку пролонгирано за данас због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона. -Човек умире када и последња особа престане да о њему прича, а данашње окупљање ми даје наду да

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. „Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да

Положени вијенци за Србе страдале у првом европском логору

27. децембар 2019.

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци у оквиру обиљежавања 104 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у којем је 12.000 људи изгубило живот. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Зоран Јањић, представници Конзулата Србије у Бањалуци, делегација града Добоја и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. Претходно је код Спомен-костурнице служен парастос, а у Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен помен, чиме је почело обиљежавање 104 године од интернације Срба у аустроугарски логор у Добоју. Кроз логор у Добоју од 1915. до 1917. године прошло је више од 45.000 Срба, о чему

Љути због заставе

30. мај 2019.

Негодовање због промена на тврђави градина изнад Добоја. Након протеста грађана, одговорни уклонили обележје Јуче, од раног јутра, стизала су негодовања, па и пријаве полицији због, у први мах, неидентификоване заставе на добојској средњовековној тврђави Градина, а која је грађане, према тим пријавама, подсећала на ратну заставу АБиХ. – Примили смо примедбе грађана и удружења проистеклих из отаџбинских ратова са тим наводима, проверићемо о чему се ради – одговорили су из Полицијске управе Добој на наш упит. Према тумачењима које су касније ПУ дали из Туристичке организације града Добој, осим заставе Републике Српске и БиХ трећа застава је из периода када је тврђава грађена, односно из периода краља Твртка Котроманића.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА