Ђорђе Бојанић Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Ђорђе Бојанић

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

15. децембар 2025.

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

Истина из земље која није могла да ћути… Због чега то данас побијају и тај број десетоструко умањују?

27. септембар 2025.

Академик Србољуб Живановић говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Пише: Ђорђе Бојанић Он је као члан комисије за истину о логору у Јасеновцу тврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5 км, али је убрзо онемогућен рад Комисије. Никада није утврђен тачан број страдалих од стране комисије. Процене академика Србољуба Живановића биле су и преко 700.000 страдалих. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89.000 до максимум 130.000 жртава, велико је питање

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

19. март 2025.

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

Бојанић: Бекство 12. фебруара 1942. год.. ЛОГОР ЦРВЕНИ КРСТ И БУБАЊ

5. фебруар 2025.

На хиљаде људи демонстрирало је улицама Краљевине Југославије и узвикивали пароле – “БОЉЕ РАТ НЕГО ПАКТ ! БОЉЕ ГРОБ НЕГО РОБ !“ . Клицало се и “ХОЋЕМО САВЕЗ СА РУСИЈОМ“ , “Совјетска Русија “ која је тад била у савезу са Хитлером (имала уговор о међусобном ненападању). Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка немачких окупатора у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Априлски рат, извукао је Југославију из анонимности и на њу скренуо пажњу целокупне светске јавности. Мало људи је говорило да је то изазивање тада најјаче војске света и да је пораз неминован. Упркос свим сазнањима о неспремности Хрвата и свих мањина да се боре, о застарелости

ИЗАШАО ПРВИ ТРЕЈЛЕР ЗА ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА У 20.ВЕКУ (видео)

26. новембар 2024.

Ово ће бити и први документарни филм који ће обрадити цео век Српског страдања. Пише: Ђорђе Бојанић Сви добро знамо да је над Српским народом у више наврата извршен колективни злочин од стране наших непријатеља и комшија који су на државном нивоу у одређеним историјским тренутцима имали пројекат истребљења српског народа. Само у двадесетом веку у одбрамбеним ратовима и агресијама над Србима страдало је преко три милиона Срба. Све то ћемо покушати да уткамо кроз једну нараторску причу проткану видео материјалом и уз причу учесника који ће говорити у филму. Пред нама је годину дана напорног рада, наглашава Ђорђе Бојанић. Циљ нам је и да прикажемо кроз историјски пресек и континуитет

Бојанић: 02. маја можда и научимо да више и трезвеније ценимо сопствене жртве

26. април 2024.

02. маја, ако нам се деси да нас прогласе за геноцидан народ на Генералној скупштини у УН… вероватно ће се покренути коначно и ,,лавина“ истине и са наше стране. Зар није онда било геноцида и у Братунцу, Јасеновцу, Драгинцу, Крагујевцу, Краљеву, Мачви…? Велико је питање зашто резолуцију доноси Генерална скупштина, а не Савет безбедности УН… али, и то је јасно (Руска Федерација и Белорусија су суспендоване)? Али, можда из тога научимо да више ценимо сопствене жртве, злочине и почињени геноцид над српским народом који је почињен у пар наврата само у 20. веку над Србима. Деценијама смо ћутали, као да се ништа није десило… и у два наврата пригрлили сопственог

Предавање с филмске траке држи пажњу ђака на часу историје

9. април 2024.

У Основној школи „Бубањски хероји” у Нишу осмаци ће данас – тачно четврт века од почетка Битке за Кошаре – о најпознатијој борби током агресије НАТО-а и храбрим браниоцима домовине у епској бици у рејону чувене карауле учити из документарне приче коју су на филмској траци овековечили Ђорђе Бојанић, наставник историје, и Дејан Јовановић, вероучитељ у овој нишкој осмолетки. Пише: Миленија Симић-Миладиновић Они су творци документарца „НАТО агресија 1999. – Кошаре”, који је, уверавају, урађен ради образовања: „Није профитабилан, рађен је без буџета, али из душе, срца и љубави према отаџбини Србији, за осмаке и средњошколце да би ученицима приближио суштину и значај битке и јунака са Кошара.” „И данас,

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

23. јануар 2024.

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

СРПСКИ ЗИД ПОНОСА у Нишу

23. октобар 2021.

Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Познато је да је у Нишу заживела култура мурала. Нешто несвакидашње, што се догодило недавно, јесте израда мурала у дворишту Команде Копнене војске. Вероватно један од највећих и историјски најдетаљнијих мурала у Нишу и шире, јесте управо мурал који је назван СРПСКИ ЗИД ПОНОСА. Ништа необично, за оне који га знају, иницијатор израде мурала, по чијој идејној замисли мотива је израђен мурал, јесте генерал Симовић. Мурал је својеврсно

Бојанић: Гробље које нишлије зову Старо војничко гробље или Енглеско или Француско, а треба Српско, зар не?

2. октобар 2021.

Зашто на Старом војничком гробљу у Нишу нема обележја за Српске страдалнике као што има за аустроугарске и немачке војнике као и обележје Британског комонвелта? То је велика срамота, за све нас… која траје деценијама. Ред је да ту грешку и немар исправимо. Пише: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја Зашто су нам увек прече туђе жртве од наши сопствених? Тужно је што на такозваном “Енглеском гробљу” у Нишу споменике имају Енглези, Аустроугари, Немци а само Срби немају своје обележје (споменик)? Трагично је да када делегације посете ово наше ,,Старо“ војничко гробље венце постављају на голи бетон, зашто се није смогло воље и снаге да се подигне, споменик, или