Године 1964, на месном гробљу у селу Носковачка Дубрава у општини Чађавица, Вировитичко-подравска жупанија (на десној обали Драве), подигнут је овај споменик деци српској деци из Поткозарја која су страдала у усташком логору за жене
Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и
Јово Ковачина (83), који је са седам година доспео у логор, о данима смрти и ужаса: Од трбушног тифуса умрли мој брат Лазар (2,5) и брат од стрица Гојко (3). Спавали смо на слами, без
Банија га је и прије грађанскога рата у Хрватској потпуно заборавила. А био је један од најпознатијих и најпопуларнијих њених пјесника, прозних писаца, писаца епитафа на спомен-обиљежјима по Банији. И писаца за дјецу. Писаца и
За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о
Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране
Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са
У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један
Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први
Само захваљујући сплету срећних околности осмогодишњи Славко и једанаестогодишња Бранка Лакобрија, рођени брат и сестра, нису доживели кобну судбину као заточеници усташких логора Јадовно и Стара Градишка. Радмила Ристић (Фото Д. Буквић) О патњама козарачке
Односи Србије и Хрватске никада нису престали бити важни, сложени, емотивно набијени, а до дан данас остадоше нерешени. Данашње односе, уз све актуелне теме и проблеме, прати сенка недовољно расветљене и обострано непризнате прошлости. Тако
Српски народ опијен југословенством добио је Јасеновац, опијен комунизмом добио је „Олују“. Процес опијања српског народа екуменизмом траје, а пут до екуменског јединства са римокатолицима води преко гажења Јасеновачких жртава. Увод Драги оче, браћо и
Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут
Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске
Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
колачиће