Bilogora Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Од завичаја остала цигла срушене цркве

7. мај 2025.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

Милан Басташић: Оружани прогон Срба са Билогоре

31. октобар 2024.

Напад паравојних формација међународно непризнате Хрватске на Билогору почео је концентричном ватром и наступањем из правца Велике Писанице, Великог Грђевца, Грубишног Поља, Д. Рашенице и Вировитице. Најжешћи окршај одвијао се и збио на ужем подручју источне Билогоре 31. октобра 1991. године на прилазима Зрињској и Горњој Ковачици, на сјеверном врху Грубишног Поља и на прилазима Горњој Рашеници и Лончарици. Нити један обрамбени положај Срба тога дана није пао у руке нападача. У току вечери и ноћи из готово свих села кренуле су колоне трактора са приколицама, приватних камиона, комбија и особних аутомобила. Оне су се од почетка Дапчевачких Брђана слијевале у једну колону која је касније сезала од Мале Ператовице

Епископ славонски Лукијан, Извештај СА Сабору СПЦ о БЉЕСКУ 1995.

30. април 2024.

У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније. Напад је изведен са свих страна уз учешће три пута јачих снага (15.000 „зенги“) уз садејство тенкова, артиљерије па чак и авијације. Наши су имали 2 тенка и 4 топа. Изненађење је било тим веће, јер су снаге РХ преузеле пунктове УН и одатле напале, осим тога, влада РСК је испоштовала све одлуке УН, онако како је наредио председник Србије Слободан Милошевић, који је стајао иза свих тих одлука. Што се тиче спремности за рат, Западна Славонија, као најистуренији део РСК, окружен са три стране Хрватима, била је

„Веритас“: Прогон Срба са Билогоре 32 године без казне

31. октобар 2023.

Од прогона Срба са подручја источне Билогоре данас се навршавају 32 године, али за то вријеме за убиство 65 лица, међу којима је 41 цивил, одговарао је само један припадник хрватских снага које су извршиле етничко чишћење. Подсјетивши да је 31. октобра нападом на Територијалну одбрану Грубишно Поље почела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос 10“, Документационо-информациони центар „Веритас“ истакао је да је за два дана протјерано 4.000 људи из 38 насеља. „Веритас“ у саопштењу указује да се у избјегличкој колони према БиХ нашло и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома. На подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, убијен је 41

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

31. мај 2022.

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13. мај 2022.

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел „Сучевић“ (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

29. јул 2021.

Попис страдалих Несрба у геноциду 1941.-1945. у насељима источне Билогоре 1941.-1945. године. Извод из увода књиге објављене почетком јула 2021. У Београду. У Завичајном удружењу „Билогора“ Београд још 2014. је започео рад на пројекту „Жртве Билогоре ХХ вијека“, који је имао за циљ да се на једном мјесту сакупе и касније публикују сви доступни подаци и истражи оно што је још могуће, послије скоро читавог вијека од догађаја, о жртвама источне Билогоре, прије свега српским, али и свима осталим које су биле жртве репресије, а посебно усташке страховладе у НДХ 1941.-1945. године. Наивнима ће ово истраживање изгледати као анахроно, поновно ишчитавање поглавља једне апсолвиране и наизглед давно затворене књиге. Посао

Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Линта: Хрватска – држава у којој се величају и славе ратни злочинци, а српске жртве умањују, прешућују и ниподаштавају

1. мај 2021.

Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца бруталних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији „Бљесак“ али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је злочиначка акција „Бљесак“ била завршни чин етничког чишћења Срба из западне Слaвоније. Хрватске оружане снаге су 1 .маја 1995. године извршиле агресију на српску област западна Славонија која је била под заштитом Уједињених нација. Током и послије злочиначке акције „Бљесак“ су убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила.

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата