Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Poslanici Čedomira Jovanovića žestoko napali predsednika što je odlučio da danas oda poštu hiljadama nevinih žrtava, umesto da u Zagrebu slavi Dan nezavisnosti
Današnjoj komemoraciji žrtvama ustaškog logora Jadovno kraj Gospića prisustvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, ali ne i njegov hrvatski kolega Ivo Josipović. Izostaće i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji na taj dan ima obaveze oko obeležavanja 19. godišnjice „probijanja koridora na Drugim njivama kod Modriče“.
U slučaju Josipovićevog izostanka ne postoji zvanično objašnjenje, ali pojedini mediji navode da je njegova odluka da ne dođe u Jadovno neka vrsta „revanša“ za to što Boris Tadić nije došao na 20. godišnjicu nezavisnosti Hrvatske, proslavljena dan ranije, 25. juna.
Medijsko dizanje tenzija i već unapred smišljene osude Borisa Tadića kao novog „remetilačkog faktora“ u regionu ne mogu da preskoče istinu da predsednik Srbije nije ni pozvan na obeležavanje Dana državnosti Hrvatske!
U Hrvatskoj su se proteklih dana sukobile dve koncepcije proslave Dana državnosti. Ona koju je zastupao Ivo Josipović ustuknula je pred konceptom hrvatske premijerke Jadranke Kosor, pa je umesto da svetkovini prisustvuju svi šefovi država u regionu, proslava prošla samo sa predsednicima Slovenije i Austrije, jer je hrvatska premijerka bila protiv dolaska pre svega šefa srpske države.
Privatna poseta
Iako se Tadićeva poseta tretira kao „privatna“, njega će na zadarskom aerodromu sačekati predstavnik Vlade Hrvatske, a hrvatski gardisti nosiće njegov venac prilikom odavanja počasti kod obnovljenog spomen-obeležja kod Šaranove jame, centralnom ustaškom gubilištu u Jadovnu. Tadićev deda po majci Strahinja Kićanović stradao je u ovom ustaškom logoru.
Mislim da bi to bila važna politička poruka. Ali, eto, nije se posrećilo, mnogi nisu mogli da dođu iz ovih ili onih razloga, rekao bih opravdanih. Zato nismo ni išli na taj koncept, ali biće prilike – objasnio je Josipović zašto je izostalo okupljanje regionalnih lidera.
To što Tadić nije ni pozvan, međutim, nije bilo dovoljno za Dojče vele koji je Tadićev nedolazak na Dan državnosti a dolazak na parastos srpskim žrtvama, okarakterisao kao „otvoreno provociranje Hrvatske“. Za tu svoju tezu čak su i našli i sagovornike u poslaniku Liberano demokratske partije Nenadu Prokiću (čiji je šef Čedomir Jovanović) i izvesnom kolumnisti Peščanika Vuku Perišuću.
Prokić kaže da je Tadić iz „kalkulantskih razloga tako postupio i na taj način potro sve dobre napore koje je sa Josipovićem učinio na približavanju dve zemlje“. Perišić pak zaključuje da ne samo što je Tadić „uvredio Hrvatsku, već je i ohrabrio hrvatski nacionalizam“.
Predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Gospić 1941. Dušan Bastašić primećuje da su Srbi skloni da se odriču sećanja na svoja stratišta, doživljavajući ih kao teret i balast.
Pusićka izaslanica
Umesto Josipovića u Jadovno dolazi njegova izaslanica Vesna Pusić, šef Hrvatske narodne stranke. Hrvatski predsednik Josipović bio je na obeležavanju Dana sećanja na žrtve logora u Jadovnu prošle godine, kada je prvi put posle 28. godina služen parastos stradalnicima. Prvi hrvatski predsednik koji se poklonio ovom stratištu bio je Stjepan Mesić.
– Meriti važnost za srpski narod Dana državnosti Hrvatske i Dana sećanja na Jadovno je u potpunosti neprimereno. Jedno dešavanje sa drugim nije u nikakvoj vezi i puka je slučajnost što su ta dva datuma jedan iza drugog. Normalno je da predsednik Tadić dolazi i da ga u toj nameri nije sprečila činjenica da se parastos održava dan posle hrvatskog praznika.
Bastašić razmišlja upravo suprotno od one teze da je Tadić dolaskom u Jadovno izbrisao sve pozitivne korake u unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske.
– Dolaskom u Jadovno Tadić je pokazao da je obelodanjivanje istine uslov pomirenja. Nije istorija odnosa Srba i Hrvata počela 1991. niti 1941, već u 15. veku, ali je ’41, jedna od njenih najbolnijih etapa – zaključio je Bastašić.
Za četiri meseca 40.000 ubijenih
U kompleksu ustaških logora „Jadovno-Gospić 1941. godine“ za samo 132 dana njegovog postojanja sa područja nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske dovedeno
je 42.246 muškaraca, žena i dece od kojih je na najokrutniji način ubijeno 40.123. Među žrtvama bilo je 38.010 Srba, 1.989 Jevreja i 88 Hrvata.
Spomen-obeležje koje je u SFRJ podignuto kod Šaranove jame minirano je u vreme rata u Hrvatskoj 90-ih, a ove godine obnovljeno je, pre svega, naporima Srpskog narodnog veća iz Hrvatske.
Jadovno je selo na obroncima planine Velebit, a logor smrti u njegovoj blizini formiran je u prvoj polovini maja 1941. godine. Kompleks ustaških logora Jadovno činili su zbirni logor Ovčara, sabiralište na železničkoj stanici Gospić, pomoćni logor Stupačinovo kod Baških Oštarija, brojne bezdane jame na Velebitu i okolini Gospića, te logori Metajna i Slana na Pagu.
Izvor: Vesti online
