Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Свједочили о мучењима у „Мусали“ код Коњица

На суђењу за злочине над српским и хрватским цивилима на подручју Коњица, заштићени свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су пред Судом да су били психички, физички и сексуално злостављани за вријеме заточеништва у објекту „Мусала“ у Коњицу 1993. године.

Суд БиХ  Фото: РТРС
Суд БиХ Фото: РТРС

Заштићени свједок Тужилаштва С-3 испричао је да је у јулу 1993. године заробљен са комшијама у мјесту у којем је живио на подручју општине Фојница, одакле је одведен у школу у Дусини, а потом у „Мусалу“ у Коњицу, гдје је остао 105 дана.

– Изашли смо из комбија и на самом улазу у објекат дочекао нас је мушкарац који се представио као Едхем Жилић. Рекао нам је да је управник тог затвора. Његове црне чизме добро памтим, а њега и његово име никада нећу заборавити – рекао је С-3.

Он је додао да су код Жилића у канцеларију често довођени затвореници на испитивање, те да је Жилић једном приликом од њега и још тројице затвореника тражио да признају да су силовали двије сестре у селу Дусина.

– Одмах смо били брутално пребијени. Управник ме је први ударио. Један ударац ногом у ребра, један у бубрег и ја сам већ изгубио свијест. Кад сам дошао себи, узео ми је главу и ударао о зид. Желио је да признамо силовање које нисмо починили – рекао је С-3 и додао да су га, осим Жилића, тукли и стражари.

Он каже да су након одређеног времена сва четворица признали да су починили силовање јер нису имали други избор, јавља Бирн.

– Моје тијело и мој мозак једноставно нису могли да прихвате да један човјек може другом да уради таква звјерства. Вјерујте, толико патње и бола нисам могао да издржим и признао сам да смо извршили силовање, мислећи да ће нас тада оставити на миру. Међутим, испало је још горе – присјетио се С-3.

Он је истакао да један петак 13. из 1993. године никада неће заборавити. Како је навео, тај дан су стражари Ибро Мацић и Осмо дошли по њих четворицу и одвели их у други дио зграде, у просторију у којој је била наложена ватра. Уз батине и ударце, наредили су им да клекну и да се скину голи, те да се међусобно орално задовољавају.

– Морали смо то урадити. Све вријеме те ударају, а ти од страха и бола немаш никакве могућности да кажеш „не“. У том моменту ми нисмо били људска бића. Мог рођака и мене тјерали су да се међусобно задовољавамо. Никада, за све ове године након заробљеништва, ми се више нисмо видјели – каже С-3.

Он је истакао да су их исте вечери оборили голе на под и дрвеним ужареним летвама пржили по гениталијама. Након тога С-3 је одведен у свлачионицу, гдје су га након пржења Ибро Мацић и Осман пребацили преко једног стола, те му гурали металну цијев у задњи дио тијела.

– То је бол коју људско тијело и мозак не може да дефинише. То је бол коју ја прије тога у животу нисам осјетио. Наши крици су те ноћи одјекивали „Мусалом“ – рекао је С-3 и додао да су током малтретирања сва четворица неколико пута падали у несвјест.

С-3 је додао да те ноћи није видио оптуженог Жилића, али да је његова канцеларија поред које су прошли била отворена.

Љекарску помоћ нису добили и болничар Марио, који је био заробљеник, чистио им је ране које су почеле да се гноје.

– Након размјене у Мостару, послије 100 дана заточеништва, отишао сам ван БиХ. Нисам се никада лијечио, иако су остале психичке посљедице. Било ме је срамота да било коме испричам шта ми се десило, тако да моја фамилија, моји пријатељи, па ни моја жена, не знају о овоме ништа – каже С-3.

Према оптужници, Жилић је чинио, наредио, омогућио и није спријечио нечовјечна поступања према затвореницима хрватске и српске националности у заточеничком објекту спортске дворане „Мусала“ у Коњицу.

Пред Судом БиХ, Ибро Мацић је правоснажно осуђен на 10 година затвора за злочине почињене на подручју Коњица.

На данашњем рочишту, исказ је дао и заштићени свједок С-4, који је са С-3 био физички и сексуално малтретиран у „Мусали“.

– Не могу рећи да је Жилић те ноћи био у „Мусали“, али је морао знати шта се дешава. Ако ништа, ујутро нас је видио модре како ходамо четвороношке као животиње. Само нас је погледао, цинично се насмијао и изашао из просторије – рекао је С-4.

Током унакрсног испитивања С-4 је навео да му није познато да је на Жилићеву молбу доведен болничар Марио и да је Жилић написао извјештај о дешавањима те ноћи и тражио да се догађај испита.

– Нисам чуо да је било ко од стражара пред управником за то одговарао. Лично сматрам да је Жилић био најодговрније лице за то јер је све знао, а ништа није предузео да се то промијени – нагласио је С-4.

Наставак суђења заказан је 2. јуна.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

Везане вијести:

Мучитељи Срба се опет извукли!

Потврђена оптужница против Едина Сакоча

Почело суђење Едхему Жилићу за злочине у Коњицу

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: