У наставку суђења Едхему Годињаку, Медарису Шарићу и Мирку Бунози за злочине над српским цивилима у Трнову, свједоци Тужилаштва БиХ говорили су о томе како су убијени њихови родитељи и рођаци у љето 1992. године.
Винко Елез изгубио је мајку Цвијету у збјегу у близини Рогоја. Мајка и отац Бошко избјегли су из Трнова након напада снага такозване Армије БиХ. Он је сазнао да је мајка Цвијета, која је тешко ходала, у једном тренутку заостала за групом и да, за разлику од оца, није успјела да дође до шумарка. Погођена, остала је да лежи у близини врела између Виса и Рогоја.
„Пронашли смо њене посмртне остатке годину дана након погибије. Тијело је било без главе. Обдукцијом су потврђени трагови насиља, сломљене су јој обје поткољенице. Сахрањена је у Требечају“, рекао је Елез.
У збјегу код Виса оца је изгубила и Нада Голијанин. Она је рекла да јој се мајка успјела спасити, али је отац убијен у пуцњави. Обдукцијом је утврђено да је погинуо од метка који га је погодио у плећку, преноси Бирн.
У близини тог мјеста, у пуцњави је погинуо и отац Мире Кнежевић. Она каже да јој је мајка заробљена и да је са осталима пребачена у село Дејчићи.
„Ту су јој дали писмо за српску команду у Калиновику. Неки војник јој је показао пут и она је пјешке стигла до Калиновика“, рекла је Кнежевићева.
Свједок Тужилаштва Мирсада Годињак испричала је да је пронашла објешену комшиницу Савету Витковић. Она је рекла да су комшије покопале Савету у дворишту куће.
Она је додала да оптуженог Едхема Годињака није виђала у селу, те да је чула је он, након што се опоравио од рањавања, отишао у Сплит да измјести болесну жену и дјецу.
Годињака, Шарића и Бунозу оптужница терети за учешће у злочиначком подухвату с циљем убијања и затварања Срба у селима на подручју Трнова.
Према оптужници, Годињак је био начелник Станице јавне безбједности Трново, Шарић командант Штаба Територијалне одбране, а Буноза командант јединица ХОС-а.
Свједок Тужилаштва Горан Голијанин говорио је о засједи у којој је изгубио оца, мајку и тетка. У засједу су упали након што су из Трнова преко Рогоја кренули ка Калиновику да превезу мајку, рањену тог дана. Он је рекао да је био свјестан опасности, али да су, ипак, кренули ка болници. Он је испричао да је стајао на камиону и викао да возе рањеника. Свједок је рекао да је имао ловачку пушку.
„На нас су запуцали са обје стране. Тетак је возио и након што је погођен, камион се сурвао у провалију. Мајка и он су одмах били мртви. Ја сам био приклијештен под камионом. Отац је покушао да се извуче, викао је и кренуо узбрдо. Чуо сам рафал и након тога га више нисам чуо“, рекао је свједок који се спасио након два дана, када су наишли припадници Војске Републике Српске.
Оптужени Мирко Буноза рекао је да Голијанина познаје од раније, те да свједок лаже о свему што прича, на што је упозорен од Судског вијећа.
Наставак суђења заказан је за 5. април.
Извор: Радио Телевизија Републике Српске
Везане вијести:
Хосовци побили Цвјетиће у Пресјеници
СВЈЕДОЧЕЊА О УБИСТВИМА СРБА У ТРНОВУ | Јадовно 1941.