Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Iziđoh od oca i dođoh u svet; i opet
ostavljam svet i idem k ocu (Jov. 16, 28).
Hristos Voskrese, Deco Božja!
Pristupite i poklonite se Gospodu Isusu koji je u večnosti bio sa svojim Ocem.
Pristupite i poklonite se Njemu koji se spustio u svet radi našeg spasenja.
Pristupite i poklonite se Njemu koji se ponovo vratio u večnost ka Ocu svome.
Kad se javio u svetu On se predstavio svetu. Kazao se, ko je On, odkuda je, zašto je došao u svet i kuda se vraća iz sveta. Obična učtivost zahteva i od nas da se predstavimo jedan drugom kad se susretnemo; da se kažemo i iskažemo ko smo, otkuda smo, zašto smo tu i kuda hodimo. Svi razumni i pošteni ljudi predstavljaju se tako. Koji su s uma sišli ne znaju o sebi reći istinu, a koji su nepošteni ne žele o sebi istinu reći. Oni prvi govore neistinu po ludosti, a ovi po lukavstvu. Kroz one govori zli duh, onaj isti koji je kroz usta gadarinskog besomučnika predstavio se pod imenom legion, a kroz ove isti zli duh se pretvara u angela svetla. Zli duh, dakle, dejstvuje kroz oboje, kao što dejstvuje kroz sve one koji su se odelili od istine ili od poštenja ili od oboga.
Gospod naš sasvim je prosto i istinito predstavio Sebe ovim rečima: Iziđoh od Oca i dođoh u svet; i opet ostavljam svet i idem k Ocu.
Kako su svetle i slatke ove reči! Nijedan jezik nije ih izrekao pre Hrista od postanja sveta. Nijedan se čovek nikada nije tako predstavio svetu. Ove su reči za nas svetle i slatke, jer njima Hristos ne predstavlja samo Srbe, nego želi da i nas same predstavi nama samima. Jer mi sami ne bi znali bez Hrista ko smo mi. Ne bi znali ni odakle smo došli u ovaj svet ni kuda idemo iz ovog sveta. Kako bi i znali kad to nismo mogli naslediti od nekrštenih i neznabožnih praotaca naših niti se od nemušte prirode naučiti, niti od kolevke i od groba čuti? Niti je ikad iko ma u kom vremenu i ma na kom mestu na ovoj crnoj zemlji mogao to znati dokle kroz mrak i haos svetski nije odjeknula reč Gospodnja: Iziđoh od Oca i dođoh u svet i opet ostavljam svet i idem k Ocu. A da Gospod hoće ovim rečima da objasni ne samo odkuda je i kuda ide On nego i od kuda smo mi, iskazao je on na drugom mestu gde je nazvao Svoje verne braćom Svojom govoreći: Kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mat. 25, 40). A koji su braća, imaju jednoga oca. Dakle, i meni i tebi dato je pravo da možemo Oca Hristovog nazvati Ocem svojim. Tako onda i ja i ti možemo se predstaviti i reći: Iziđoh od Oca i dođoh u svet; i opet ostavljam svet i idem k Ocu.
O svetlih i slatkih reči! One prosvećuju razum naš, kako ga sav svet i sva znanja ne mogu prosvetiti. One naslađuju srce naše, kako ga ne može nasladiti nikakva slast ovoga sveta. Jer mada ove reči izgledaju sada obične nama koji svaki dan čitamo Očenaš i molimo se Ocu našem nebesnom, te reči su unele svetlost i radost onda kad su prvi put izrečene kao rođaj sunca posle duge i mrazne noći. One su obasjale uspavane ljude nebeskim zracima i probudile ih iz vekovnog ružnog sna. Jer vekovima su ljudi spavali među skotovima zemaljskim i sanjali san kao da su i oni skotovi, i još crnje: da su oni i niži od skotova, i da su im skotovi-bogovi! Kao kad bi kamilar zaspao u pustinji među kamilama svojim i sanjao da je i on kamila; ili kozar među kozama kad bi sanjao da je i on koza. Kakva radost za kamilara kad ga jarko sunce probudi iza sna i on se vidi kao gospodar kamila a ne kao kamila; i za kozara kad ga žeženi zraci probude te vidi da je on kozar a ne koza! Taj ružan san – to je bila java vascelog paganskog čovečanstva pre Hrista, sva istorija ljudskog roda do dolaska Spasitelja.
Spasitelj je probudio uspavano čovečanstvo, kao kad sunce probudi spavača. Svi probuđeni obradovali su se što su se oslobodili teškoga i glupoga sna. Radost ih je obuzela od jave i objave, da su oni deca Oca nebesnoga, a ne deca beslovesne prirode, i ne potomci majmuna i krava i kamila i zmija, kako su oni sanjali, i kako su im gatali i filosofi bajali. Neizmerna radost ispunila je srca njihova od razrešenja zagonetke života, od saznanja prave istine o sebi kao čedima blagoga Oca nebesnog, koji ih je poslao u svet, i kome se oni opet vraćaju iz sveta. Sve po rečima Spasitelja svoga: Iziđoh od Oca i dođoh u svet; i opet ostavljam svet i idem k Ocu.
O svetlog i spasonosnog otkrića! O svetle i spasonosne istine! Ovo otkriće doneo nam je slavni Spasitelj naš. On nam je ovu istinu javio rečima, potvrdio delima, zapečatio svojom krvlju; i opet javio vaskrsenjem, i opet potvrdio vaznesenjem na nebo, i opet zapečatio krvlju miliona mučenika Svojih. Tu osnovnu istinu o tome, ko je čovek, odakle dolazi i kuda ide, On je bez prestanka i bez odmora i nadalje objavljivao kroz svoju svetu Crkvu, potvrđivao čudesima svetitelja Svojih, pronosio po svetu znojem misionara Svojih, pečatio dragovoljno prolivenom krvlju izbranika Svojih, kroz 20 stotina godina. On ju i danas javlja i objavljuje i potvrđuje, tvrdi i pečati, kroz sluge Svoje, kroz probuđene od ružnoga sna životinjskog, kroz simvole i signale u prirodi i životu, bez prestanka i bez odmora. Bez prestanka i bez odmora On javlja i sada, našem pokolenju, da su ljudi božanski porod, bića u prirodi ali nadprirodna, u telu, ali duhovna, srodnici večnoga Boga; da od Oca nebesnog dolaze i da ih nebesni Otac čeka u večnom carstvu Svome;
da se niko od ljudi ne rađa slučajno i po slepom nagonu prirodnom nego se svaki šalje u ovaj svet po razumnoj i blagoj volji Očevoj;
da niko ne umire slučajno i po surovoj volji one slepice, što se zove prirodom, nego sa znanjem Očevim;
da smrt ne znači uništenje čoveka no samo razlučenje žive duše od praha zemaljskoga i prelaz u večni dom Očev.
Javljajući ove osnovne životne istine Gospod naš je pozivao sumorno čovečanstvo na radost i veselje. Radujte se i veselite se! govorio je On.
I ja, sluga Njegov, javljam ove istine vama, deco Božija, i pozivam sve vas na radost: Radujte se i veselite se!
Odbacite od sebe zlotvore, koji vam govore protiv Hristove istine, jer su bajači što baju i uspavljači što uspavljuju, i nazadnjaci koji vas vraćaju u onaj ružan paganski san iz koga vas je Spasitelj jednom probudio.
Okrenite se odlučno od slepaca, koji vas uče, da je slepa priroda bog, i da je slepi slučaj gospodar vaš, i da je slepi grob kraj vaš.
Ni priroda ni slučaj ni grob nemaju vlasti nad vama. Jer je Hristos vaskrsao.
Radujte se i veselite se, jer je vaskrsenje Hristovo jemstvo vašeg vaskrsenja i večnog spasenja u večnom životu i carstvu večnoga Oca.
Radujte se i veselite se, i kroz ceo život govorite sebi i u sebi, i drugima i pred drugima, one svetle i radosne reči: Iziđoh od Oca i dođoh u svet; a kad nekome od vas prispe čas rastanka sa ovim svetom neka govori sebi i u sebi: i opet ostavljam ovaj svet i odlazim k Ocu.
Radujte se i veselite se, i ponavljajte svaki dan od Vaskrsa do Spasovdana, javno i tajno: Hristos voskrese, Hristos voskrese, Hristos voskrese!
Sveti vladika Nikolaj, VASKRSNA POSLANICA Pravoslavnom kliru i narodu eparhije Ohridsko-Bitoljske i Žičke, 1936.
Slava: Vaskrsenja je dan, Vaskršnje himne, Manastir Žiča, 2013.
Izvor: Stanje stvari
Vezane vijesti:
Đakon Nenad Ilić: Molitva svetog vladike Nikolaja za …
