Svedok priča kako je Armija BiH ubijala srpsku decu!

Zoran Raković, svedok stradanja Srba od strane jedinica Nasera Orića u Skelanima u svom svedočenju za naš portal „Srbin.info” otvara svoju dušu i priča o stravičnim zločinima koje su jedinice Armije BiH (Bošnjaka) počinile nad srpskim civilima u Skelanima 16.01.1993.g: „Skelani-Republika Srpska 16. januar 1993. godina-dan stradanja i patnje jednoga naroda!

Zoran Raković, svedok stradanja Srba od strane jedinica Nasera Orića u Skelanima u svom svedočenju za naš portal „Srbin.info” otvara svoju dušu i priča o stravičnim zločinima koje su jedinice Armije BiH (Bošnjaka) počinile nad srpskim civilima u Skelanima 16.01.1993.g:
„Skelani-Republika Srpska 16. januar 1993. godina-dan stradanja i patnje jednoga naroda!

Tog dana reci Drini i njenome mostu koja spaja Skelane(Republika Srpska) i Bajinu Baštu (Republika Srbija) poginulo je 35 Srba koji su tog jutra spas potražili bežeći u Srbiju iz pravca Skelana. Ostali broj njih 34 je poginulo na svojim kućnim pragovima u Skelanima nemajući nikakvu šansu da prežive. Nekolicina njih je zarobljeno i odmah nakon toga mučki ubijeno (samo je 4 slučaja zarobljenih koji su kasnije živi razmenjeni)!

Skelani,Ćosići,Crvica,Kalimanići su mesta u opštini Srebrenica (Republika Srpska) koja je tog dana odnosno jutra u 4 i 30 posetila smrt. Ne onakva kako je zamišljamo sa sve „kosom u ruci i crnim plaštom“ već stravičnija, jezivija…baš onakva kakva samo iz pakla može da dođe! A pakao i njegov izvor u to vreme je bio u Srebrenici.

Naime, horde koljača i unezverenih zveri pod vođstvom Nasera Orića imale su samo jedan zadatak:Đavolju strelu da odapnu ka Pravoslavnom Krstu ma gde se na toj teritoriji i nalazio! Na najveće Pravoslavne praznike đavo je lično slao svoju vojsku da satre Krst i sve one koji ga nose na grudima. Trebalo je uništiti sve ono što krst predstavlja: simbol vere, postojanja, stradanja,simbol opstanka!

Primeri koje ću sada navesti desili su se na opštini Srebrenica: -Zalazje, Sase, Biljači i Zagonima na Petrovdan 1992. godine, ukupan broj nastradalih 69-Srba , -Kravica, Božić 1993. Godina, broj nastradalih Srba-49.

Ostali slučajevi su uglavnom bili neposredno posle ili pre velikih Pravoslavnih praznika . 3.500 Srba pravoslavne vere na područiju opštine Srebrenica je platilo glavom vernost pravoslavlju i nemenjanja vere pa i po cenu ovozemljaskog života!

Krvavi pir đavola slavio je tada pobedu nad srpskom nejači. Svedok ovoga što ću vama sada i napisati i sam sam bio. Gordana Sekulić (30) širila je ruke poput krila tog dana štiteći od kuršuma svoju malu dečicu. Majka je očajnički želela da sačuva svoje gnezdo, svoje potomstvo. Pogođena s leđa, u vrat, na polovini mosta pala je mrtva.

Čuo sam samo krik: „Spasavajte mi decu!“ Gligić Aleksandar,na moje oči preplivava Drinu,silan mladić-lav,što bi naš narod rekao…kako se dokopao desne obale postao je dostupan snajperu i jednim metkom u vrat je na licu mesta ubijen.

Imao sam utisak da mi se srce odronilo kad sam video kada je Milica Dimitrijević u policijsku stanicu unela mrtvog sina Aleksandra. Imao je samo pet godina. Glava mu je bila razneta, mozak je curio po njenim rukama. Njega je ostavila i vratila se po sina Radisava (10) koji je bio teško ranjen. Prebačen je na VMA u Beograd, ali ni njemu pomoći nije bilo.

Četrnaestogodišnji dečak je vozio devetoro dece. Bežali su ka mostu. Njihov put je prekinuo rafal u centru Skelana, svega dvesta metara od mosta, od spasa, pogođeni su braća Dimitrijevići. Pogođeni su iz blizine, a da ruka onog ko je pucao nije zadrhtala iako je video da puca u goloruku decu.

A danas nama sude. Ne nama živima već Srbima poklanim i postradalim od ruke đavola lično i njegovog vojnika Nasera Orića. Žrtvu pretvaraju u zločinca a zločinca u žrtvu. Svi postradali Srbi su krivi, a oni preživeli su zločinci, to je, na žalost, istin belosvetskih moćnika.
Poruka naša sudijama,tužiocima i dželatima Srba i srpskoga naroda treba da bude: Kada nam sudite, sudite nam po bolu koji svet oseća kada gleda svoje nevine žrtve po pariskim ulicama, u Njujorku… A mi Srbi znamo kako ćemo,jer nije bilo zla koje nije ovuda prošlo, nije bilo zla kome se nismo suprotstavili i koje nismo pobedili! Tako će biti i ovaj put.

Izvor: SRBIN INFO

Vezane vijesti:

Zločini muslimana pod Orićevom komandom (1)

Put po zgarištu

Mihailo Medenica: Zaboravljenom anđelu – Slobodanu Stojanoviću