Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен

Јелу су усташе ухватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве.

Јела Ракић jе рођена 1928. године у земљорадничкоj породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костаjница, од оца Дамjана и маjке Мариjе-Маце, рођене Ђуричић.

Убиjена jе од  стране Јасеновачких усташа 13.10.1942.

Јела jе детињство проводила као и сва деца тога краjа, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова.

Избиjањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво триjу села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и  Ивањски Бок) било jе присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру.

Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942. године, када jе 1. боjна  jасеновачких усташа на челу са Љубом Милошем, потпомогнута  припадницима   Припремне боjне из села Пуске (суседно село преко реке Саве) рано уjутро опколила села са намjером да народ отера у логор Јасеновац, а село опљачка.

Неколицина усташа, тог jутра упада и у двориште Ракић Дамjана у коме затичу његову ћерку Јелу.

Поjурили су за њом, а она jе бежала око jедан километар пред зликовцима све док jе друга група усташа ниjе пресрела. Ухватили су jе, редом силовали, ископали очи и на краjу набили на колац и бацили у старо корито реке Саве.

Имала jе четрнаест година.

О овом монстуозном злочину сведочи Глез фон Хорстенау, немачки генерал у НДХ, на страни 159. свога дневника коjи jе водио од доласка у Загреб.

Истога дана, на истоветан начин, набиjањем на колац убиjена jе и Стоjа (Стеван) Иванчевић, рођ. 1901. године.

Текст написали:

Др.  Маjа Кљаић Веjновић

Проф. Никола Тураjлић

Везане виjести:

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и …

Сведочење о страдању Љубе Каран из села Стрмен

---

Маја Кљаић Вејновић, доктор стоматологије, рођена у Сиску 1971. године, од оца Петра ветеринара из Стрмена и мајке Љубице, професорке биологије из Црквеног Бока. Основну школу и гимназију завршила је у Сиску, а Стоматолошки факултет у Београду, гдје и данас живи и ради. У Стрмену и Црквеном Боку код својих бака упознала се са страдањем својих мештана, а и сама је доживела егзодус Срба из Хрватске, што је мотивисало да се посвети проучавању прошлости свога народа.