Сведочење: Кравави пир балиста

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године.

И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога?

Као преживели очевидац могу да кажем следеће:

Дана 25. jула у поподневним часовима, видела сам своjим очима када jе партизанска троjка напала немачки камион пун воjника код моста у засеоку Гоjковића, звани „Лазе“, коjи jе ишао из правца Чакора за Плав.

Чули смо штектање митраљеза, две jаке експлозиjе бомбе и убрзо се дигао густ црни дим и осетио смрад печеног људског меса. Мало затим, путем изнад наше куће, протрчао jе jедини преживели Немац у кратким панталонама и цокулама према Чакору.

Исто вече старешина села Радисав Живаљевић разаслао jе момке по селу да обавести све породице да сутра уjутро буду код школе у центру села, а да ће он с неколико виђениjих људи из села отићи за Плав код префекта Шемса Феровића да их замоли за заштиту породица.

Народ се брзо окупио код школе, а кад су дошли људи из Плава рекли су да ту ноћ преноћимо код школе, а сутра сви код своjих кућа, мушкарци да се склоне у шуме, а да жене и децу нико неће дирати.

Тако су и урадили, то jе било 27. jуна 1944. године, а око 10 сати 28. jула почео jе крвави пир припадника злогласне „Скендербег“ дивизиjе потпомогнуте са великим броjем балиста и вулентара из Плава и Гусиња. Колона зликоваца на камионима jе дошла из правца Чакора.

Прво су страдале породице Јокића, коjе су биле ближе Чакору, па онда засеок Гоjковића, где су у кућама стричева мог оца побили све жене и децу коjе су затекли у кућама, неке митраљезима, а неке спалили у кућама. Поред описа у фељтону дивљања и пировања зликоваца било jе jош стравичних примера.

То су наjгнусниjи злочини у историjи. Ниjе забележено да се на jедном малом простору, за врло кратко време (10.00 – 12.15) без икаквог разлога побиjе толики броj недужних људи, махом жене и деца, те да за таj злочин нико никада ниjе одговарао, односно да се о злочину ниjе ни писало до скориjег датума?

428 жртава

 Броj жртава 428 jе званичан, али се никада ниjе установио тачан броj, jер у то време у Велици jе поред мештана живео и велики броj избеглица са Косова и Метохиjе и других краjева коjи су од крвавог ножа нашле своjе уточиште код рођака где су и страдали. Месецима су проналажени распаднути лешеви и разбацане кости по jаругама и потоцима, а да се ниjе знало о коме се ради.

Извор:

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића.

И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога?

Као преживели очевидац могу да кажем следеће:

Дана 25. jула у поподневним часовима, видела сам своjим очима када jе партизанска троjка напала немачки камион пун воjника код моста у засеоку Гоjковића, звани „Лазе“, коjи jе ишао из правца Чакора за Плав.

Чули смо штектање митраљеза, две jаке експлозиjе бомбе и убрзо се дигао густ црни дим и осетио смрад печеног људског меса. Мало затим, путем изнад наше куће, протрчао jе jедини преживели Немац у кратким панталонама и цокулама према Чакору.

Исто вече старешина села Радисав Живаљевић разаслао jе момке по селу да обавести све породице да сутра уjутро буду код школе у центру села, а да ће он с неколико виђениjих људи из села отићи за Плав код префекта Шемса Феровића да их замоли за заштиту породица.

Народ се брзо окупио код школе, а кад су дошли људи из Плава рекли су да ту ноћ преноћимо код школе, а сутра сви код своjих кућа, мушкарци да се склоне у шуме, а да жене и децу нико неће дирати.

Тако су и урадили, то jе било 27. jуна 1944. године, а око 10 сати 28. jула почео jе крвави пир припадника злогласне „Скендербег“ дивизиjе потпомогнуте са великим броjем балиста и вулентара из Плава и Гусиња. Колона зликоваца на камионима jе дошла из правца Чакора.

Прво су страдале породице Јокића, коjе су биле ближе Чакору, па онда засеок Гоjковића, где су у кућама стричева мог оца побили све жене и децу коjе су затекли у кућама, неке митраљезима, а неке спалили у кућама. Поред описа у фељтону дивљања и пировања зликоваца било jе jош стравичних примера.

То су наjгнусниjи злочини у историjи. Ниjе забележено да се на jедном малом простору, за врло кратко време (10.00 – 12.15) без икаквог разлога побиjе толики броj недужних људи, махом жене и деца, те да за таj злочин нико никада ниjе одговарао, односно да се о злочину ниjе ни писало до скориjег датума?

428 жртава

Броj жртава 428 jе званичан, али се никада ниjе установио тачан броj, jер у то време у Велици jе поред мештана живео и велики броj избеглица са Косова и Метохиjе и других краjева коjи су од крвавог ножа нашле своjе уточиште код рођака где су и страдали. Месецима су проналажени распаднути лешеви и разбацане кости по jаругама и потоцима, а да се ниjе знало о коме се ради.

Извор: ВАСЕЉЕНСКА