Све мање припадника националних мањина у државној управи Хрватске

Националне мањине чине 3,24 одсто запослених у хрватским министарствима од чега је 2,14 одсто Срба, показује посљедње истраживање које су провели Српско народно вијеће /СНВ/ и Самостална демократска српска странка /СДСС/.

Према подацима објављеним у Билтену СНВ-а „Неостварена права и промашене политике“, заступљеност мањина у државним органима је 2,77 одсто, од чега су 2,31 одсто Срби, док у државним управним организацијама ради 4,22 одсто мањина, односно 2,39 одсто Срба.

Аутор истраживања Љубомир Микић објаснио је да су анализирани подаци добијени од надлежних тијела, те да је дио њих црпљен из извјештаја о провођењу Уставног закона, који Влада једном годишње подноси Сабору.

„Подаци су упоређивани у односу на посљедњи попис становништва из 2011. године у којем се наводи да у Републици Хрватској живи 7,67 одсто припадника националних мањина, од чега 4,36 одсто Срба“, навео је Микић.

Према његовим ријечима, подаци показују да су 31. децембра 2016. године националне мањине у органима државне управе чиниле 3,46 одсто, а припадници српске мањине 2,22 одсто.

„Већ из ових података видимо да су мањине заступљене с мање од 50 одсто од удјела који чине у становништву, док је код припадника српске заједнице тај удио нешто већи од 50 одсто“, навео је Микић.

Према његовим ријечима, три године раније укупан удио запослених мањина је био 3,51, а Срба 2,38 одсто.

Микић је подсјетио да је 2011. године донесен дугорочни Акцијски план запошљавања припадника националних мањина у органима државне управе, према коме је удио припадника мањина у органима управе требало да достигне 5,5 одсто.

Он је навео да је посебан нагласак у истраживању стављен на заступљеност у полицији, што је изразито важно за повратничка подручја.

„У полицији је 2008. године било 3,13 одсто Срба, да би у априлу ове године било њих 2,51 одсто. Видљив је значајан тренд смањења“, истако је Микић.

До највећег пада заступљености Срба дошло је у Осјечко-барањској и Вуковарско-сремској жупанији, у којима Срби чине 7,76, односно 15,50 одсто становништва.

„Драстичан пад објашњен је чињеницом да је дио некадашњих радника отишао у пензију, а да на њихово мјесто нису дошли нови радници српске националности“, рекао је Микић и додао да су те двије полицијске управе занимљиве јер се право на запошљавање остварује на основу права која су припадници српске заједнице стекли на подручју које је било обухваћено мирном реинтеграцијом.

Генерални секретар СНВ-а Саша Милошевић навео је да је истраживање започело прије пет година, када су СНВ и СДСС одлучили да испитају жалбе сународника, који нису могли добити посао мада су имали потребне услове.

„Tадашњи резултати су били поражавајући. Потези власти су по нашој оцјени били мотивисани испуњавањем обавеза из приступних преговора за улазак у ЕУ, а не стварном жељом да се припадницима мањина омогући да учествују јавном животу“, рекао је он и додао да ново истраживање доказује да напретка и даље нема.

Посланик СДСС-а у хрватском парламенту Борис Милошевић подсјетио је да се мањинама равноправност гарантује Уставом, као и да је Хрватска различитим међународним конвенцијама и властитим законима преузела обавезу да осигура заступљеност у запошљавању свим припадницима мањина, па тако и Србима.

Он је навео да представљено истраживање показује да је потребно предузети нове кораке како би се зауставио тренд опадања припадника националних мањина у државној управи.

„Наши приједлози ће ићи према томе да се почне пратити примјена института права предности, како би видјели све његове мањкавости и да се можда у будућности предложи његова ревизија“, рекао је Милошевић.

Он је навео да ће бити предложено и да се заступљеност осим у државној управи почне пратити и у ширем јавном сектору као што су школство, здравство, трговачка друштва у власништву државе и локалне самоуправе, како би се видјело имали ли дискриминаторског поступања према мањинама.

Извор: СРНА